Bivši predsednik Srbije i protivustavni kandidat Demokratske stranke za treći predsednički mandat Boris Tadić izneo je svoj jubilarni peti predsednički plan u pet tačaka, čiji je zamišljeni cilj “stvaranje ekonomski razvijene Srbije koja će u roku od pet godina završiti pregovore o članstvu u EU”.
Tadić je, govoreći na 13. forumu menadžera u Beogradu, istakao da će se Srbija u narednih pet godina naći pred velikim izazovima i da zato na njenom čelu mora da bude osoba koja ima jasnu strategiju razvoja do 2017. S obzirom da je on već detaljno razradio plan razvoja Srbije do 2020. i još realističniji plan pristupanja Evropskoj uniji do kraja 2014. godine, više je nego jasno da je on najidealniji mogući kandidat za enterijer predsedničkog kabineta, skrojen tačno po meri predsedničke fotelje i pratećih saksija na Andrićevom vencu.
Prva tačka Boldrikovog, najlukavijeg do sada, predsedničkog plana odnosi se upravo na proces evrointegracija, i predviđa da pregovori o članstvu počnu do kraja 2012. godine (predizbornim planom iz 2008. bilo predviđeno do kraja 2010. godine), i da se, kao u slučaju Slovačke, završe za pet godina, što je i period u kojem treba da bude izvršen proces reformi u svim oblastima društva (Hrvatskoj koja je duplo brže dobila kandidaturu, za okončanje pregovora trebalo je punih sedam godina).
Druga tačka plana je ekonomski razvoj baziran na poljoprivredi, industrijalizaciji i stranim investicijama, a pre svega na izvozu. Reč je inače o pokazateljima koji su se svi odreda sunovratili u periodu vladavine Borisa Tadića i njegove korumpirane Demokratske stranke.
Izraženo proizvoljnim i ničim utemeljenim brojkama iz Tadićevog predizbornog pamflet plana, Srbija bi za pet godina trebalo da “duplira učešće izvoza u bruto domaćem proizvodu, a izvozni potencijal biće povećan ulaganjem u poljoprivredu i standardizaciju proizvodnje, kao i privlačenjem stranih investicija”. O stanju srpske ekonomije možda najbolje svedoče činjenice da je US Steel krajem prošle godine glavom bez obzira pobegao iz smederevske Železare, a statistike govore da je industrijska proizvodnja u februaru (nakon odlaska kompanije US Steel) zabeležila pad u rangu onih iz perioda sankcija 1992. i bombardovanja 1999. godine. Za razliku od sankcija i bombardovanja, najnovija elementarna nepogoda koja je zadesila Srbiju oličena je u Borisu Tadiću i pratećim elementima.
Kao treća tačka Tadićevog plana i jedan od elemenata ekonomskog oporavka Srbije pomenuto je ulaganje u obrazovanje čiji bi projektovani rezultat trebalo da bude udvostručavanje broja visokoobrazovanih za pet godina.
“Obrazovanje je pretpostavka razvoja, naš cilj je šest odsto BDP za obrazovanje, i mora se dramatično povećati procenat visokoobrazovanih i pospešivati mladi da upisuju fakultete koji su upotrebljivi sa stanovišta ekonomskog razvoja” rekao je Tadić govoreći o odlivu mozgova, najuspešnijem izvoznom resursu Srbije. Da podsetimo, u vreme vladavine kreatora najnovijeg plana za jednokratnu upotrebu izdvajanja za nauku i obrazovanje nisu prelazila jedan procenat BDP.
“Obrazovanje, prema planu, ne sme da bude privilegija bogatih nego da bude dostupno svima, a to će biti moguće ostvariti povećavanjem mreže obrazovnih ustanova i subvencionisanjem obrazovanja siromašnih, ali i talentovanih i uspešnih”, objasnio je vanredno talentovani Tadić.
Četvrta tačka čudovišnog plana podrazumeva “završetak borbe protiv organizovanog kriminala i sprovođenje sistemskih mera za iskorenjivanje korupcije, koja podazumeva da sve afere i pravni postupci iz prošlosti budu rešeni, kao i da proces vlasničke transformacije bude okončan i da sve privatizacije budu ispitane do 2017”. Da je imao bar trećinu odlučnosti kojom se sada u predizborne dane razmeće, Tadićevo pravosuđe bi do sada rešilo bar polovinu spornih privatizacija. Zanimljivo je da je pravdajući dosadašnje nepostupanje po pritužbama oko spornih privatizacija Tadić pravdao neobaveštenošću i nemogućnošću da sa mesta predsednika utiče na rad pravosuđa. Kako je onda on, tako ograničenih ovlašćenja, pobedio organizovani kriminal i kako će sa istim tim ograničenjima rešiti probleme visoke korupcije, zdravom razumu je teško dokučiti.
Kao šlag na zaleđenoj torti, u petoj tački Tadić je naveo rešavanje “zamrznutog konflikta na Kosovu u saradnji sa međunarodnom zajednicom”.
“Sa ovako koncipiranim odnosom prema Kosovu ne možemo dalje i zato sam predložio plan u četiri tačke, koji ne podrazumeva ni podelu ni priznanje” poručio je Tadić. Zanimljivo je da je Tadić nebrojeno puta do sada ponavljao, čak i izbore dobijao tvrdnjama da je do sada koncipiranim odnosom prema Kosovu oličenom u formuli “I Kosovo i Evropa” jedina moguća i jedina ispravna politika. Tome treba dodati i to da je plan u četiri tačke naišao na hladan prijem u zapadnim prestonicama i prećutno već odbačen.
Autističnom zanesenošću, Tadić je to podsetio da to već odbačeno štivo podrazumeva specijalni status za sever Kosova, specijalni status za srpske crkve i manastire, široku lokalnu samoupravu i posebne bezbednosne garancije za Srbe južno od Ibra i rešavanje pitanja oduzete srpske privatne i državne imovine.
Sumirajući spisak lepih želja koje do sada nije bio sposoban da ostvari Tadić je naveo da njegov plan nad planovima podrazumeva “ekonomski razvijenu Srbiju u EU, da ona postane ponosna zemlja koja na temeljima kredibilnog plana, mirnim putem brani svoje legitimne nacionalne interese na Kosovu, kao i sigurna zemlja koja svakom svom građaninu daje podjednake šanse, država mladih i obrazovanih ljudi koja se razvija zahvaljujući ulaganju u obrazovanje i visoke tehnologije”.
“Možemo da postignemo mnogo u vremenu ispred nas, ponekad ovaj plan liči na nemoguću misiju, ali uveren sam da možemo da postignemo značajne rezultate” zaključio je veseli Tadić, još uvek ubeđen da je kriza šansa, da se do EU može stići prečicama i da sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova može iznova pregovarati o statusu te države. Vaistinu kompetentnost i vizija bez premca!
E-novine, 24.04.2012.
Peščanik.net, 25.04.2012.
