Sudeći po našim medijima, godišnjicu 5. oktobra 2000. godine sada više „obeležavaju“ oni koji su tada bili smenjeni, nego pripadnici Demokratske opozicije Srbije (DOS-a), koji je pre 14. godina organizovao smenu Miloševićevog režima.
Zbog toga izgleda da se sada čine napori da se izvede potpuna istorijska revizija tog datuma – čak i u pogledu njegovih ekonomskih posledica. Bar ja tako razumem sada lansirani slogan da su „grobari srpskih finansija“ u stvari ministri finansija i guverneri „postoktobarske Srbije“, dok se učinak „čuvara srpske državne kase“ iz devedesetih godina 20. veka, u pravcu dalekosežne finansijske propasti države, gura u zaborav.
U stvari, u najkraćem, Srbija je temeljno finansijski propala tokom ratova i svetskih sankcija pod Miloševićevim vođstvom, a u poslednjih 14 godina, posle promena od 5. oktobra, može se sigurno reći da nije uspela da se izvuče iz finansijskog bezdana u kome se našla, jer nije bila u stanju da izvede ozbiljni tranzicioni zaokret. Za taj neuspeh se, dakako, mogu okriviti i ministri i guverneri iz razdoblja „demokratske Srbije“, jer – ili nisu mogli, ili nisu znali, ili nisu hteli.
Setimo se, samo ilustracije radi, kako je, novembra 2000. godine, opisao tadašnje finansijske prilike u Srbiji Ljubomir Madžar: „Kad se saberu sve komponente, dobija se više nego zabrinjavajuća slika ukupne javne zaduženosti kao suštinski važne dimenzije globalnog stanja javnih finansija. Sabirajući 13,3 milijarde dolara spoljnog duga, 3,7 milijardi stare devizne štednje, 2,7 milijardi kao donju granicu procene iznosa koji će javni sektor morati da preuzme kad se jednom budu čistili bilansi preduzeća i banaka i 1,85 milijardi dolara neispunjenih budžetskih obaveza, dobija se ukupni iznos javnog duga od 21,55 milijardi dolara. Uz naš GDP od 14,2 milijardi dolara godišnje (sic, primećuje autor ovog teksta), proističe da je odnos javnog duga prema GDP-u čitavih 151,8%, što je maltene dvostruko više od međunarodno prihvaćena norme kojom se, uslovno govoreći, definiše bankrot države.«
Ovim podacima Madžar je tada još dodao: »Danas, na pragu narednog milenijuma, a nakon desetogodišnje vladavine prethodne vlasti, SRJ se našla na oko 40% društvenog proizvoda od onoga koji je ostvarivala 1989. godine. Ocene njenog per capita društvenog proizvoda variraju u prilično širokom rasponu, ali su sve krajnje nepovoljne. Računa se da je Savezna republika Jugoslavija (SRJ) pala sa 3.200 dolara po glavi iz 1990. na 1.700 dolara u 1999 godini. Petrović, Dragutinović i Arsić imaju, pored ostalih, i mnogo skromniju procenu od svega 1.200 dolara.”
Dakle, uprošćeno, za proteklih 14 godina, BDP po glavi stanovnika Srbije je ipak povećan za četiri ili pet puta – a i to nas nije izvuklo iz siromaštva. Neposredno posle 5. oktobra 2000. godine stručnjaci su procenjivali da će Srbiji biti potrebna godišnja stopa rasta od oko 8 odsto narednih 30 godina da bi se izvukla iz Miloševićevog nasleđa i vratila na tačku razvoja iz 1990. godine. U tome se nije uspelo, jer „infrastruktura” Miloševićevog sistema kao da nije napuštena.
Uzgred, baš pre neki dan dobio sam zanimljivu analizu „Mariborske grupe” stručnjaka u okviru koje je Rudi Klanjšek istraživao šta je ko od nekadašnjih republika SFRJ, a zatim zasebnih država, postigao unutar Jugoslavije, a potom samostalno. Prema podacima koje Klanjšek navodi, između 1952. i 1987. godine (dakle u razdoblju od 35 godina), bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku u Jugoslaviji je povećan za 434 odsto, po prosečnoj godišnjoj stopi rasta od 4,9 odsto. U tom razdoblju BDP per capita je povećan u Sloveniji za 491 odsto, u Hrvatskoj 461 odsto, u Srbiji za 415 odsto, itd. U razdoblju između 1990. i 2012. (22 godine), BDP po stanovniku je u Sloveniji povećan za 48,8 odsto (prosečno je rastao 2,2 odsto godišnje), u Hrvatskoj za 18,7 odsto (0,9 odsto godišnje), dok je u Srbiji smanjen za 16,5 odsto (stopa pada je bila 0,8 odsto godišnje). Na ovoj tablici Crna Gora je prošla nešto bolje, a Bosna nešto gore, dok je samo još Makedonija imala pozitivnu stopu godišnjeg rasta od 0,7 odsto.
Najkraće, prema podacima koje navodi Klanjšek, Srbija je 1987. godina (uključujući i Kosovo i Vojvodinu) bila po BDP per capita na nivou za 11 odsto manjem od jugoslovenskog proseka, a danas, 27 godina kasnije, za 19 odsto je niže od proseka ex YU republika koje su je napustile. Petog oktobra 2000. godine taj raskol bio je mnogo veći.
Novi magazin, 10.10.2014.
Peščanik.net, 10.10.2014.
