U istom glavnom gradu dve države, u razmaku od pola veka bila su dva skupa Pokreta nesvrstanih. Na prvom samitu od 1. do 6. septembra 1961. u članstvu Pokreta bile su 24 zemlje. Predstavnici sve 24 su došli u Beograd. Sa samita je izveštavalo 850 novinara. Na dvodnevni ministarski sastanak nesvrstanih koji ima 118 punopravnih članica došlo je prošle nedelje 80 delegacija. Zainteresovale su 178 izveštača.
Predsedavajući Pokreta nesvrstanih, Egipćanin Mohamed Kamel Amr je u Beogradu iskoristio položaj da, kako su preneli lokalni mediji, pozove na „priznavanje palestinske države“ na Generalnoj skupštini UN krajem septembra. Generalna skupština ne udeljuje nikome državnost. Državnost se stiče kada novu državu unilateralno priznaju nezavisne, suverene države. Kao što je 81 država priznala Kosovo, od toga 32 nesvrstane.
Beograd je geografski položaj prestonice Titove Jugoslavije iskoristio da bi jubilarnom, svečanom konferencijom nametnuo utisak da Srbija ima podršku nesvrstanih protiv nezavisnosti Kosova. Svečana sednica pretvorila se u komemoraciju. Od leta 2009. Boris Tadić, predsednik zemlje-posmatrača moli punopravne članove Pokreta nesvrstanih da otćute nezavisnost Kosova.
Gotovo dva dana nakon što su gosti otputovali, novinar “Blica” je saznao da su nesvrstani Oman i Gvineja Bisao „povukle odluku o priznanju Kosova“. Novinar je poverovao „srpskim zvaničnicima“ i objavio laž. Oman, za razliku od Gvineje Bisao nije priznao Kosovo, pa nije imao šta da povuče. „Gvineja Bisao je ušla u proces priznanja, ali su se poslanici pobunili, pa je procedura obustavljena“, saznao je „Blic“ među organizatorima skupa. Organizatori su država Srbija, oličena u Ministarstvu spoljnih poslova. Gvineja Bisao je 74. država koja je priznala Kosovo 14. januara 2011: “Predsednik Republike Gvineje Bisao njegova ekselencija Malam Bacai, saopštava da su relevantne vlasti Gvineje Bisao priznale nezavisnost i suverenitet Republike Kosovo”. U Gvineji Bisao je polupredsednički sistem vlasti, pa se predsednička, kao ni carska, ne poriče.
Oličenje Ministarstva inostranih poslova, Vuk Jeremić ostao je pri stavu da Gvineja Bisao nije priznala Kosovo, i obećao da su dve anonimne nesvrstane zemlje „pokrenule proceduru povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova“. Čim se to, zahvaljujući vremenskoj razlici saznalo u Gabonu, „nestalnom članu“ Saveta bezbednosti UN, sa afričke obale Atlantskog okeana stiglo je gabonsko priznaje nezavisnosti Kosova i milo za drago Beogradu na gostoprimstvu.
U avgustu 2008. Jeremić je potegao do Kuala Lumpura i odatle poručio slušateljstvu u Srbiji da je nesvrstana Malezija zamrznula proces priznavanja nezavisnosti Kosova. Posle tri meseca je ambasador Malezije po hitnom postupku isteran iz Beograda, jer su njegovi priznali Kosovo.
Učesnici su sa poštovanjem govorili o Titu, „jednom od osnivača Pokreta“. Delegacije članica Pokreta nesvrstanih morale su da prvog dana skupa samoinicijativno tragaju za Kućom cveća sa buketom za Beograđanina Broza. Poseta Kući cveća nije organizovana, a uživanje u noćnom životu uz pratnju diplomata iz Jeremićevog akcionarskog društva, vojnika i policajaca jeste.
Državna agencija Tanjug objavila je da se ministarka spoljnih poslova Južnoafričke Republike Maite Nkoana Mašabane „posebno raduje da vidi spomenike Titu“. Mogla je da ih vidi ako se uspela do Kuće cveća u radno vreme, ili ako se ušunjala u podrum Srpske akademije nauka i umetnosti, čiji je Tito bio počasni član. Titu su ulicu u Beogradu oduzeli još 1992.
Poslanici Vuka Draškovića su ove godine zahtevali da se iz Doma Narodne skupštine u kojoj su održani jugoslovenski i srpski skup nesvrstanih ukloni bista Tita. Draškovićev kum Vojislav Šešelj je pre 20 godina hteo da mrtvog Tita otera iz Beograda.
Tabla Prvog samita nesvrstanih sa reljefima 25 državnika ukradena je sa zgrade Doma Narodne skupštine jubilarnog 5. oktobra 2000. godine. Njene kopije su u šumadijskom voćnjaku, na otpadu u Aleksincu, u pogonu za reciklažu u gradu koji se do 1992. zvao Titovo Užice, a četvrtu su Beogradu poklonili penzioneri iz Travnika (Federacija BiH) da bi Srbija imala šta da okači na izložbi „Nesvrstani – od Beograda do Beograda“ za učesnike ministarske konferencije. U decembru 2005. platnenim kondomom presvučen je obelisk nesvrstanima kod Brankovog mosta.
Ovog septembra novinari su sabijeni u malu, vrelu salu u Domu Narodne skupštine, pod monitore. Prevod je bio toliko loš da je i sednica prekinuta. Pre 50 godina, novinari su imali press centar u Domu sindikata sa tehničkim pogodnostima u pet sala, 30 telefonskih kabina, 33 teleprintera i uređaja za radio operatere, foto-službu, informacione biroe, predstavništva putničkih agencija i pošta, dnevne biltene sa vestima na engleskom i francuskom jeziku, taksi stanicu, a stanovali su u dve zgrade u „krugu dvojke“.
Princ Mohamed Bolkijah iz Bruneja je zakupio dva sprata u “Hajatu” za pratnju od 25 ljudi. Izostao je sa prijema u Gradskoj skupštini jer je preferirao ostanak u hotelu sa svoje četiri žene. Dragan Đilas mu je oprostio, jer nije priznao Kosovo. Dok su u Beogradu protekle sedmice aplaudirali Iranu što ne priznaje Kosovo, trojica osumnjičena za homoseksualizam su obešena u Ahvazu. Uz njih su obešena još trojica zatvorenika. U Iranu šerijatsko pravo važi i za maloletnike.
Predstavnici Tripolija nisu bili u Beogradu. Srbija, za razliku od 79 država sveta i Rusije nije priznala novu vlast, jer ne zna kakvi su joj kosovski afiniteti. Priština je krajem avgusta priznala Gadafijeve protivnike, i tako sebi osigurala još jedno priznanje državnosti. Stara libijska vlast je u vreme beogradskog skupa kamilama prelazila u Niger natovarena zlatom, kao što su kralj Petar II i vlada 1941. sa nikšićkog aerodroma pobegli u Englesku sa devet sanduka plemenitog metala da bi njegovom sinu danas republikansko državno uređenje plaćalo komunalije.
Srpske kompanije su u novoj ambalaži ponudile gostima ono što i pre pola veka: kukuruz, čija je berba ove godine omanula za trećinu jer je „izostala primena najsavremenijih agro-tehničkih mera“, oružje, antibiotike, veštačka đubriva, građevinski materijal, salonski nameštaj, elektrotehniku koja nije „Sony“ i ICT, a samo 22,6 odsto srpskih preduzeća ima kablovski internet. ICT roba je ponuđena i drugom osnivaču nesvrstanih – Indiji, koja je peta po proizvodnji mikročipova u svetu. Na rang listu „Top 500 kompanija centralne Evrope“ uguralo se samo 11 kompanija iz Srbije – tzv. regionalnog lidera. Među deset država u „mitel Europi“ su minijaturna Slovenija i Lihtenštajn.
Beograd se pre pola veka pripremao za Samit nesvrstanih renovirajući sve hotele i još 320 ugostiteljskih objekata, porušio neka nehigijenska naselja, a njihove žitelje preselio u nove stanove na Banovom brdu. Izgrađeno je 40 novih ulica, rekonstruisani su vodovod, kanalizacija i ulično osvetljenje. Na trgovima su prve svetleće reklame. Kalemegdan je osvetljen. Ulica kneza Miloša ukrašena je grbovima zemalja učesnica. Prvog dana Samita Beograđani su stajali u kilometarskom špaliru koji je završavao kod tadašnje Savezne narodne skupštine.
Na samitu nesvrstanih 1992. u Džakarti šefovi država i vlada su se sporili da li žabljačka nakaza predstavlja Jugoslaviju i da li SRJ treba izbaciti iz nesvrstanih zbog zločina prema Bošnjacima. Tada je generalni sekretar Pokreta nesvrstanih bio Dobrica Ćosić. Za to se kvalifikovao kada je 1961. oplovio “putem mira i prijateljstva maršala Tita” sedam nesvrstanih zemalja.
Islamske zemlje su obrazložile da SRJ treba izbaciti iz Pokreta jer “nije država-osnivač”. Hašemi Rafsandžani, predsednik Irana rekao je tada, nakon pet meseci bosanskog rata da su Bošnjaci doživeli “flagrantni genocid”. Srebrenicu niko nije slutio. Kominike nesvrstanih, koji se sastavljao kompromisnih sedam sati, osudio je, umesto SRJ bosanske Srbe za “stravično etničko čišćenje”. SRJ nije više pozivana na skupove nesvrstanih, a status posmatrača joj je poklonjen 2000.
Jeremić je bio veoma iskren i vidovit kada je rekao da će Srbija ostati samo posmatrač u Pokretu. Tako je priznao i vidovitost sintagme „Slaba Srbija, jaka Jugoslavija“.
Autonomija.info, 12.09.2011.
Peščanik.net, 12.09.2011.
