Kako se kali Čelik

 
Kada posmatramo način na koji sva ta, od strane vlasti organizovana omladina demonstrira svoje ideje, i kada imamo u vidu njihove uniforme, njihovu kolektivnu mržnju i njihovu tobože slepu odanost vođama, mi povremeno govorimo da su to „profašističke organizacije“. Ali mi često sumnjamo u to da oni stvarno mogu da podržavaju fašističku ideologiju. A pokazalo se da i te kako mogu. Potvrda tome je javni poziv na razmatranje „Zapovedi časti“, ideološkog teksta koji se pre neki dan pojavio na gradskom internet portalu yarportal.ru. Autori ovog teksta su aktivisti Omladinskog patriotskog pokreta Stalj^[1] (u prevodu Čelik), a štivo ponuđeno od strane ovih die Genossen iz Jaroslavlja, nedvosmisleno govori o čijoj se ideologiji radi. Obrazovanijem delu čitalaštva, ovaj se tekst odmah učinio odnekud poznatim, a oni koji su malo razmislili i zatim još malo začeprkali po ne tako dalekoj istoriji XX veka, vrlo su brzo shvatili i odakle.

Uporedimo zato „Zapovedi časti“ koje nam nude ovi prilježni omladinci i „Deset zapovesti nacional-socijalizma“ koje nam je ostavio Jozef Gebels:

***

Rusija – to je tvoja otadžbina. Voli svoju otadžbinu iznad svega i to češće delom, nego rečima. Nemačka – to je tvoja otadžbina. Voli svoju otadžbinu iznad svega i to češće delom, nego rečima.

Neprijatelji Rusije su i tvoji neprijatelji. Neprijatelji Nemačke su i tvoji neprijatelji. Mrzi neprijatelja svim svojim srcem!

Računaj da je svaki tvoj sunarodnik, čak i onaj najsiromašniji, dragocena čestica tvoje Rusije. Voli ga i štiti kao sebe samog! Računaj da je svaki tvoj sunarodnik, čak i onaj najsiromašniji, dragocena čestica tvoje Nemačke. Voli ga i štiti kao sebe samog!

Od sebe zahtevaj samo odgovornost. Samo ćeš tako pomoći Rusiji da stekne priznanje! Od sebe zahtevaj samo odgovornost. Samo ćeš tako pomoći Nemačkoj da stekne priznanje!

Rusija je tvoja gordost! Ti moraš biti ponosan na otadžbinu za koju su milioni položili svoje živote. Nemačka je tvoja gordost! Ti moraš biti ponosan na otadžbinu za koju su milioni položili svoje živote.

Ako neko poseže za tvojim pravima, zapamti – tvoje je pravo da mu kažeš: „NE“! Udri nitkova bez obzira na sve! Ako neko poseže za tvojim pravima, zapamti – tvoje je pravo da ga uništiš!

Za delo koje se tiče Velike Rusije, čini bez stida sve što smatraš nužnim! Za delo koje se tiče Nove Nemačke, čini bez stida sve što smatraš nužnim!

Veruj u budućnost. Tako se postaje pobednik! Veruj u budućnost. Tako se postaje pobednik!

***

Stalj nudi osam zapovesti, a Gebels deset. Interesanto je videti koje su to dve izostavljene zapovesti koje momcima iz Jaroslavlja ne odgovaraju:

Taj koji skrnavi Nemačku, skrnavi i tebe i tvoje pretke. Nek udarac pesnicom po tom poganom licu bude tvoj odgovor!

Odlična zapovest! Ne znam šta je to što se ovim našim dečacima u njoj nije dopalo? No najzanimljivija je naravno poslednja – deseta:

Ne daj Jevrejima da te prevare. Čitaj Berliner Tageblatt i budi oprezan!

Eto kakvu nam je poslasticu, kao višnju na vrhu torte, Hitlerov ministar za propagandu ostavio za sam kraj. Čitaj Berliner Tageblatt i budi oprezan! Nije valjda da u Rusiji nema novina koje bi se za nas zauzele i pomogle nam da budemo oprezni? Nije valjda da ćemo mi tek tako, mirno sedeći, dozvoliti da nas Jevreji prevare?

Uostalom, normalnom čoveku bi već i ovih osam nacističkih citata bili sasvim dovoljni da se doseti na primer toga da u Rusiji postoji Zakon za borbu protiv ekstremizma, a ako se širenje ideja nacional-socijalizma ne računa u ekstremizam, onda ne znam koje bi ideje mogle u to da spadaju.

Kada se oko ovog događaja u javnosti digla galama, jaroslavski aktivista Maslov je bio iskreno začuđen. „Hajde da zajedno pogledamo i razjasnimo šta je to što je u tim zapovedima tako loše!“, predložio je on. I stvarno, zar ima nečeg lošeg u tome što je i onaj najsiromašniji naš sunarodnik, dragocena čestica naše Rusije? Odlično (još samo kad bi bilo istina), ali ovde je važnije obratiti pažnju na nešto drugo. Zašto je radi formulisanja jedne ovako proste misli, omladincima iz pokreta Stalj bilo potrebno da pribegnu bukvalnom kopiranju fašističke klasike? I šta (ili ko) je to što upućuje mlade na ovu vrstu literature? Jer da bi se ovaj tekst prekopirao, trebalo ga je prvo naći, zatim pažljivo pročitati, proniknuti u njegovu ideološku suštinu i na kraju shvatiti da bolje od Gebelsa ovakve ideje niko ne bi umeo da formuliše. A „čelični“ koordinator Kozlov je predlogu Maslova dodao sledeće: „U svakom slučaju, ja tu ne vidim ništa što bi moglo da bude loše. Nacisti su u Nemačkoj izgradili odlične puteve, ali to ne znači da ih sada treba rušiti. To što je bilo dobro, treba da ostane.“

U zapovestima Gebelsa nema nijedne reči o putevima, ali je zato karakteristično da svi latentni poštovaoci firera nikada ne propuštaju priliku da ih pomenu. Puteve nacista je pominjala i spisateljka Eva German, i ukrajinski deputat Pavel Žerbivski, i sam predsednik Lukašenko, glavom i bradom. Mnogo ih je do sada bilo, a evo ih gde im se sada i momci iz Stalja zdušno pridružuju. I svi oni pominju te jedne te iste puteve, puteve ravne i prave, puteve kojima ni sunce, ni kiša, ni sneg, ni vetar ne mogu ništa. Ako ovako nastave, čini mi se da će se kroz neko vreme već naći neko ko će nam saopštiti da je Adolf Hitler bio vrhunski stručnjak za nisku gradnju i da je ovaj neimar sav svoj život nesebično posvetio izgradnji autoputeva.

 
Anton Oreh, Ежедневный Журнал, 15.11.2010.

Preveo sa ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 18.11.2010.