Mi, stariji, imamo ideju o B92 kao o nečemu što nam bitno obeležava one neke godine „koje su pojeli skakavci“. Sećamo se „vode u kablu“ i još mnogih drugih stvari, zaplena opreme i svega ostalog. Mnogo godina B92 bio je simbol savremene, građanske i proevropske Srbije, onda kada je ona, većinski, bauljala kroz svoje nacionalističke fantazmagorije.
Vremena su se promenila i današnja Srbija više nije i više nikada neće biti ona Miloševićeva Srbija. Nažalost, ni B92.
Već je izvesno vreme vidljivo kako se orijentacija ove radio stanice menja. Odličan, mada minoran indikator za to je nekada vrlo progresivan Forum B92. To malo mesto, gde su proevropski orjentisani ljudi imali pravo glasa, tužno se promenilo. Sva mišljenja nisu ravnopravna. Mračnjački stavovi, šovinizam, profašizam i nacionalizam nisu i ne smeju da budu mišljenja ravnopravna sa svojim suprotnostima.
Ja razumem da B92 mora da zarađuje novac, ali to je nacionalna frekvencija.
Dovesti mračnjake i šoviniste kao što su Kosta Čavoski i ini i dati im prostor na B92 je završni udarac našoj, izgleda naivnoj, ideji o svetiljki u mraku srpskog nacionalističkog neba.
B92 je izgubio Peščanik koji je bio simbol borbe za nešto drugo.
B92 je izgubio i nekoliko slušalaca.
B92 će lako podneti to što je izgubio mene koji se u tu radio stanicu zaklinjao. Meni će biti mnogo, mnogo teže da prebolim taj gubitak.
Dr Vladan Bajtajić, London
Peščanik.net, 16.06.2011.
