Juče je pretučen Teofil Pančić.

Očigledno i sasvim izvesno je da je pretučen, jer već godinama piše nešto što nije u skladu sa nacionalnim osećanjima većine Srbalja.

Dešava se to i drugde – istina vrlo retko. U nekim drugim zemljama to bi bilo kriminalno delo koje bi policija razrešila preko noći, posebno jer se napad desio u prisustvu više svedoka, a sud bi počinioce primerno kaznio.

Nažalost, iskustvo nas uči da nije tako i u Srbiji.  U zemlji Srbiji “sabornost” nalaže da šta god da se desi, ako je to “u intersu” srbskih nacionalnih ciljeva, sankcije nema – zar nas tome ne uče brojni prethodni primeri? Ako smo mislili da je to samo karakteristika mračnih devedesetih, grdno smo se prevarili.

Današnja mantra je mantra ekvidistance – naravno, mi smo svi protivnici nacionalizma i šovinizma, ali smo i protiv suprotnog ekstrema, koji negira sve srpsko, kako je to radio Teofil Pančić. U svojoj intelektualnoj i moralnoj tuposti većina, ali i vlast, nalaze da je najbolje ne talasati. Nažalost, Teofil Pančić  talasa i zato je zasluženo prebijen. Mi želimo ponovne statusne pregovore sa Kosovom, ali pri tome relativizujemo i nipodaštavamo stav MSP. Bez ikakvog moralnog ili intelektualnog problema zaboravljamo šta je to što je prethodilo nezavisnosti Kosova.

Mi, naravno, poštujemo Dejton, ali se neskriveno grlimo sa Dodikom, time jasno demonstrirajući da je naše srce na strani genocidne nakaze kojoj on vodi “vladu”. Mi, zapravo, ispod žita podbunjujemo te osiromašene i izluđene nesrećnike (kakvi smo i sami) da svoje rešenje traže u Srbiji, namesto u svojoj domovini, BiH. To je naše razumevanje patriotizma. Mi smo doneli nekakvu karikaturalnu Rezoluciju o srebreničkom genocidu, uspešno izbegavši tu reč, ali nam to ni malo ne smeta da se grlimo s onima koji tvrde da nikakvog genocida, zapravo, nije ni bilo.

Ne bi trebalo da nas to čudi od strane Tadića i Jeremića; nije uzalud naš Predsednik klackan na čika-Dobričinom krilu kao dete.

Međutim, kad tu ekvidistancu počne da zastupa i B92 (forum) u koji smo se kleli, koji nam je bio svetiljka u mračnim i sivim godinama, “koje su pojeli skakavci”, onda se zaista pitamo kuda to baulja ova nesrećna Srbija?

Ili se novcem zaista sve može kupiti?

 
Dr Vladan Bajtajić, neurohirurg, London

Peščanik.net, 25.07.2010.

Leave a Reply