Izbegavamo ono saga ili story, jer imamo mi u jeziku srpskom reč “kaža” koja dosta govori i koju smo zaboravili.

Neće biti u pravu oni koji bi nam zamerili da često u ovim zapisima – koji su naravno palanački – pominjemo ustavnog poglavara Republike, vojvodu Tomu N. Fenomenologija palanke je posao nazavršen u srpskoj kulturi, a započeo ga je R. Konstantinović i mnogo je uradio. Osim toga, vojvoda je naš Predsednik, a čin se ne stiče lako niti se skida kad se kome to prohte. Setili smo se one divne epske pesme “Margita djevojka i Rajko vojvoda” iz Treće knjige Vukove – devojka kune vojvodu zašto nešto ne učini i nabraja osamnaest srpskih vojvoda – istorijska podloga u pesmi je tačna – a usamljeni vojvoda odgovara da je tako bilo i više nije – vojvode su poubijane, od Dalmacije do Srema i od Bosne do Beograda i ostao je sam Rajko:

Sam ostade u Srijemu Rajko
Kao suvo drvo u planini.

I vojvoda Toma N. u poslednje vreme je sve usamljeniji. Ono na Kumanovu bilo je tužno. Birao je reči i trudio se da bude umeren i kazao je to što je kazao. Nije pominjao „staru Srbiju“, već je nekako podilazio u svemu Makedoncima. Zamerio se Grcima, a Makedonci čak nisu ni došli na proslavu. O Albancima da ne govorimo, i njih smo oslobodili u tom boju protiv Otomanske imperije. Pobedili smo „bolesnika na Bosforu“, koji bi ionako izdahnuo brzo. I sada traje to – iz Sofije Makedoncima ne priznaju naciju i jezik, iz Atine zastavu, a iz Beograda ni Crkvu – MPC koja tamo postoji. Uistinu vojvodi nije bilo lako i sve je usamljeniji. Kako je krenulo ovih dana, sve vojvode će ga napustiti, jer neki su umrli u Hagu, a doktor K, sa njim tek kako će ići to ne znamo – ali kako je krenulo, svašta je moguće i biće vojvoda sve usamljeniji u svom dvoru beogradskom – u Novom dvoru na Andrićevom vencu – a to nije ugodno. Ostavljaju ga i istoričari iz SANU, koji ponavljaju da mi u miru gubimo ono što smo dobili u ratu. Napuštaju ga i vladike iz SPC, koje još govore o „staroj Srbiji“ – a slavni komentatori političkih zbivanja su još okrutniji. I ovi sa Zapada naravno pritisli i to i ne kriju, i lepa i rečita H. Klinton i baronica K. Ešton kažu da je Kosovo nezavisna država. A vojvoda Toma se koliko juče kleo da mu je odreći se Kosova isto što i odreći se sina Radomira. Uistinu podseća na sremskog vojvodu Rajka koji tuži nad sudbinom u gradu Slankamenu.

Nama nije do šale niti do razglabanja o epskim pesmama i poređenjima koja možda malo koga i zanimaju, ali vremena su teška.

Kako je krenulo, može se desiti da mi priznamo i drugu albansku državu. Onu tamo sa prestonicom u Tirani priznali smo 1913, i bez pristanka Srbije ne bi je ni bilo, jer smo bili vojnička sila i na strani saveznika koji su rušili i Otomansku i Austro-ugarsku imperiju te još carstvo bugarsko. Tako je bilo. Sada je drugačije i tek tu će biti još usamljeniji vojvoda svaki, pa i Toma. Tako je i ne dao bog da i to moramo, ali sila boga ne moli iako bog silu ne voli. Neki kažu da je ovo od H. Klinton i baronice Ešton ohrabrenje da krenemo prema EU. Dobro bi bilo. Ali neki već dobru reč ohrabrenja vide kao sinonim za pritisak. Mi proročkog dara nemamo i ne znamo kako će sve to ići i da li ćemo ili nećemo priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Oni iz EU, i to većina, to su već učinili. Ima i u SPC ljudi koji kažu da SPC treba da prizna MPC, kako to predlaže vladika Lavrentije šabački. Njemu već odgovara vladika bački Irinej: „Vladika Lavrentije traži da se bezakonje u svemu proglasi zakonitošću, raskolništvo crkvenošću, mržnja ljubavlju a zlo dobrom“. A sam Toma N. se tokom zvanične posete Makedoniji založio da se to pitanje odnosa SPC i MPC reši. Grčki neki zvaničnik je vrisnuo kao Damjanov zelenko. Ništa ne ukazuje da će vojvodi Tomi N. biti lako, iako uz njega stoji sam premijer I. Dačić. Ne brine nas tek tako sve usamljeniji vojvoda Toma – nije nikom lako.

Mi ne tvrdimo šta će biti i kako će biti sve to oko Kosova jer, rekosmo, proročkoga dara nemamo a ni intuicije u vezi sa političkim zbivanjima kao neki Antonić – bilo kako bilo, nismo pesimisti. A vojvoda Toma N. ima rešenje i zove se Platforma o Kosovu no – to je već „državna tajna“. U državne tajne tek nismo posvećeni.

Srbija je velika tajna, dobro je rekla pesnikinja D. M.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 02.11.2012.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.