Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Prošlo je dosta vremena od kako je objavljena ta vest, ali nikakvih reakcija javnosti, stručne pre svega, nema. Nije ni čudo, u obilju događaja – Kokan Mladenović, izbeglice, Dačić, da pomenemo samo najaktuelnije – teško je i snaći se, a kamoli zauzeti neki stav i reagovati.

A uz to, i to suđenje Miroslavu Miškoviću – jer o tome je ovde reč – oteglo se kao španska sapunica, ne vidi mu se ni kraja ni konca. Radi se, naime, o tome da je u jednoj od poslednjih epizoda „stručno mišljenje i pravno tumačenje“ o utaji poreza Sud zatražio od Ministarstva finansija. Ne bi to bilo ništa neobično da, kako je primetio advokat Zdenko Tomanović, upravo to Ministarstvo nije podnosilac krivične prijave protiv Miškovića za navedeno krivično delo.

Dakle, praktično se tužilac pojavljuje kao svedok optužbe. To bi prosto moralo biti nezakonito. Jer, to izgleda pre svega kao nešto protivno zdravom razumu, a ne samo pravilima fer i poštenog sudskog procesa. O pravu i pravdi da i ne govorimo.

Uzgred, kad smo već kod pravde, nije pravedno ni to što se po pravilu, od čega pati i ovaj tekst, ovo suđenje svodi na Miroslava Miškovića; samo se još ponekad pomenu njegov sin Marko i Milo Đurašković, dok za ostalih „12 žigosanih“ tek ako se nađe mesto u fusnoti. Kao da i to, da izvinete, nisu živi ljudi.

Doduše, da se vratimo glavnoj temi, advokat Tomanović i tvrdi da to što je uradio sudija nije u skladu sa zakonom. Nije valjda da sudija baš toliko ne zna zakon? Odnosno, pošto ta pretpostavka ne deluje realno, postavlja se drugo pitanje: šta je onda sudiju nagnalo na takav postupak? Šta god da je od ovo dvoje – to je katastrofa.

Ali – šta ako nije, ako zakon to dozvoljava, odnosno izričito ne zabranjuje i ako sudija nije pogrešio kad je tužioca pozvao za svedoka? To bi tek bila katastrofa. Jer bi to značilo da se pravni sistem Srbije sasvim približio, ako ne i izjednačio sa onim „kadija te tuži, kadija ti sudi“ poretkom iz „turskoga vakta“. I da sud samo služi da okadi ono što je na nekom drugom mestu, već odlučeno?

Peščanik.net, 18.09.2015.

Srodni link: Uloga presude Miškoviću u Vučićevom obračunu sa Đilasom

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)