Na izborima održanim 8. novembra 2026. birali su se članovi 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina u Srbiji. Izbor članova saveta 21 nacionalne manjine bio je neposredan, dok su pripadnici goranske i ruske manjine svoje predstavnike birali putem elektorske skupštine. Šest nacionalnih manjina imalo je samo po jednu proglašenu izbornu listu, dok su ostale imale najmanje po dve liste.
To što neki od nacionalnih saveta predaju tek po jednu listu i ne bi bilo čudno da je u pitanju protokolarna reprezentacija jedne manjine koja ima poveranje u svoje predstavnike i ima svoju matičnu državu, te prava koja ostvaruje preko nacionalog saveta može da ostvaruje i na druge načine. Ipak, u datim političkim uslovima u Srbiji, jedna lista znači i nemogućnost pluralizma i izražavanja slobodne volje, pa i samo ruganje demokratiji za koju se društvo deklarativno zalaže.
U dostupnim izveštajima i pregledima izbornih lista navode se izborne liste koje u svom nazivu sadrže frazu „za ujedinjenu Srbiju“: Romska nacionalna manjina je predala listu „Ujedinjeni Romi za ujedinjenu Srbiju“, sa 35 kandidata, Vlaška nacionalna manjina „Ujedinjeni Vlasi za ujedinjenu Srbiju“ sa 23 kandidata. Aškalijska nacionalna manjina, od pet izbornih lista, na glasačkom listiću je kao opciju pod brojem 1 imala listu „Ujedinjene Aškalije za Srbiju“. Na dan izbora, nosilac te liste je priveden u blizini biračkog mesta kod Slane bare, zbog sumnje na kupovinu glasova jer je organizovano dovodio birače na glasanje.
Jedna stvar nije bila dovoljno jasna. Kandidati jedne jedine liste nisu morali ni da se posebno muče niti da plaćaju glasače. Za raspodelu mandata na neposrednim izborima za nacionalne savete nema praga izlaznosti: ako se na glasačkom listiću nalazi samo jedna lista, po pravilima raspodele bio bi dovoljan samo jedan važeći glas da ta lista dobije sva mesta za koja ima kandidate.
Dakle, još jedna pobeda za SNS uprkos porazu na parlamentarnim izborima. Činjenica da je ova stranka ušla u sve strukture društva, čak i u mesne zajednice i kućne savete, govori da će pročišćavanje i oslobađanje iz kandži SNS-a biti dugo i sporo. Svi kandidati na manjinskim listama koje u nazivu imaju neku varijantu fraze „za Ujednjenu Srbiju“, članovi su i aktivisti SNS-a, gde se pod aktivistima misli na one koji su vrlo aktivno bili uključeni u kupovinu glasova na svim dosadašnjim izborima otkada je SNS na vlasti.
Pozitivno je da su se romski intelektualci i intelektualke oglasili pre izbora i tražili ponavljanje izbora za nacionalni savet romske nacionalne manjine, a zatim i bojkot, jer smatraju da romska zajednica u Srbiji ima pravo da svoje predstavnike i predstavnice bira u transparentnom izbornom postupku, uz jasna pravila i mogućnost da se prijavljene nepravilnosti ispitaju. Pored romske, oglasile su se i vlaška i bošnjačka zajednica sa istim zahtevima za svoje nacionalne savete.
Tokom izbornog dana zabeležena je mala izlaznost na biračkim mestima kojima gravitiraju i velika romska naselja u Srbiji. Prema dostupnim zapisnicima, na pojedinim biračkim mestima glasalo je od nula do pet birača. Prema nezvaničnim podacima člana biračkog odbora, 68 birača glasalo je na jednom biračkom mestu u Nišu gde „slučajno“ živi i jedan od istaknutijih kandidata na listi koji već ima iskustvo organizovanog vođenja glasača. Zasad je nepoznato da li je mala izlaznost posledica bojkota Romskog akademskog kruga i ostalih organizacija i pojedinaca i pojedinki koji su podržali njihov zahtev. Verovatno nije, realnija je pretpostavka da bi se SNS aktivisti više „iscimali“ i doveli više birača da je bilo više izbornih lista. Romska zajednica, kao najsiromašnija, najmanje obrazovana i informisana, verovatno u najvećoj meri nije ni znala za ove izbore. Ipak, važno je što je deo romske zajednice javno osporio izbore i pozvao na bojkot.
Značajno je što se upozorenja na neregularnosti ne odnose samo na sam postupak izbora. Od osnivanja nacionalnih saveta 2002. godine evidentni su politički uticaji na rad Romskog nacionalnog saveta i netransparentno donošenje odluka. Bliskost rukovodstva Saveta sa strankama na vlasti otežavala je kontrolu njegovog rada i utvrđivanje odgovornosti u slučajevima sumnje na zloupotrebu položaja i nenamensko trošenje sredstava. U neformalnim razgovorima u romskom civilnom sektoru godinama se govori o sumnjama u način na koji je Romski nacionalni savet raspolagao novcem, pa čak i da su za mahinacije znali i rukovodioci Kancelarije, odnosno kasnije Ministarstva za ljudska i manjinska prava, ali nijedan funcioner Saveta nije odgovarao. Ostaje otvoreno pitanje da li su i kako račune podmirivali na drugi način.
Iako se rad ovog tela kreće u okvirima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma, Romski nacionalni savet ima mogućnost da utiče na finansijsku podršku romskim organizacijama civilnog društva. Posebno zabrinjava način na koji je Savet uticao na dodelu sredstava kroz projektnu podršku romskom civilnom sektoru, jer se Savet kao predstavničko telo romske zajednice, odnosno njegov predsednik, često pitao za mišljenje od državnih i međunarodnih instutucija. I za vreme vlasti Demokratske stranke i za vreme vlasti Srpske napredne stranke, prema saznanjima same zajednice, bilo je slučajeva u kojima je od organizacija traženo da deo dodeljenih sredstava „vrate“ pojedinim članovima Saveta koji su uticali na odluku da im se sredstva dodele. Među neformalnim uslovima za odobravanje projekata bila je i bliskost sa članovima Saveta, odnosno podrška vlastima. U romskom civilnom sektoru se godinama govori o tome ali se retko istupalo javno. Vremenom se sticao utisak da se podrazumeva da podrška Saveta zavisi od toga ko je s kim dobar i ko je uz vlast.
Pitanje o načinu odlučivanja i stvarnoj moći saveta nacionalnih manjina tiče se i drugih manjina. Saveti su uvedeni 2002, a zakon iz 2009. omogućio im je da učestvuju u upravljanju pojedinim javnim ustanovama i preuzmu osnivačka prava. Ustavni sud je 2014. ograničio manjinsku samoupravu na obrazovanje, kulturu, informisanje i službenu upotrebu jezika i pisma i ukinuo deo ovlašćenja saveta u tim oblastima. Tako pokrajina i opštine više nisu bile dužne da traže mišljenje saveta pri donošenju opštih akata koji se tiču manjinske samouprave. Iste godine sprovođenje izbora povereno je RIK-u, a izmene iz 2018. precizirale su ovlašćenja saveta i obaveze u pogledu javnosti rada. Tada vladajućoj stranci odgovaralo je da ograniči uticaj saveta nacionalne manjine na odluke vlasti, kao i da jača vlastiti uticaj na to ko će u savetu sedeti, obezbeđujući time i kapilarne i kupljene glasove za sve druge nivoe izbora.
Zato je važno ispitati šta se događalo pre samog dana glasanja. Ko je uopšte mogao da sastavi izbornu listu, prikupi potpise i izađe pred birače? Kolike su uopšte bile šanse bilo kojoj drugoj listi za predstavnike romske zajednice? Ako je zaista bilo pokušaja da se sastavi druga lista za Romski nacionalni savet, šta je sprečilo da se i ona nađe pred biračima i kakvu je ulogu u tome imao SNS?
U romskoj zajednici postoji kapacitet da se za Romski nacionalni savet sastavi više od jedne izborne liste. Iskustvo s ranijih izbora pokazuje s kakvim su se pritiscima suočavali oni koji su pokušavali da se kandiduju mimo diktata vladajućih struktura. Romske aktivistkinje su nastojale da sačine listu na kojoj bi žene imale više mesta od zakonskog minimuma. Ti pokušaji nailazili su na pretnje i ucene muškaraca bliskih vlastima. A pri sastavljanju lista, iskustvo i rad u zajednici često su ustupali mesto samo jednom kriterijumu: koliko glasova kandidat ili kandidatkinja može da obezbedi, uključujući i takozvane kapilarne glasove. Od tada se ništa nije promenilo. Na ovim izborima nije bilo prostora za nezavisnu listu.
Nakon poziva na bojkot, predstavnici jedine liste za Romski nacionalni savet – isti ljudi koji su bili članovi Saveta i u prethodnom sazivu – obmanjuju javnost objavama da bi bojkot izbora imao za posledicu brisanje Saveta romske nacionalne manjine iz registra, a time i ukidanje stipendija za srednjoškolce i studente – što je jedan od važnih vidova podrške emancipaciji romske zajednice. Naravno, te pretnje nisu imale ikakavo zakonsko utemeljenje.
Ne smemo zaboraviti ni nacionalističko huškanje nakon parlamentarnih izbora, na talasu kuknjave pripadnika SNS-a zbog gubitka vlasti. Po oprobanom receptu, proizvodnja etničkih sukoba pokreće strah i potragu za političkim skloništem. U danima posle pobede Studentske liste, mediji su prenosili kako se na mrežama širi strah od odmazde prema Romima. Deo govora Ilije Srdanovića u kojem kaže „Nikada više tiranin u našoj zemlji“, na TikToku je izmenjen kao da je umesto „tiranin“ rekao „Ciganin“. Na Instagramu je objavljen snimak u kojem mladi Rom najpre preti da će studente staviti u šaht, da bi zatim bio primoran da se izvinjava iz šahta u koji su ga navodno stavili studenti (što se na snimku ne vidi). Na sreću, ni te manipulacije nisu uspele. Studentska lista je ubrzo nakon ovih objava izrazila podršku građanima izloženim zastrašivanju i zatražila hitnu istragu navoda o pritiscima, ucenama i kupovini glasova, posebno među pripadnicima romske zajednice.
Iako bi najbolje rešenje bilo da se izbori za savete nacionalnih manjina proglase nelegitimnim, do toga neće doći i ostaci SNS-a će predstavljati nacionalne zajednice kojima je na izborima ponuđena samo jedna izborna lista ili liste koje nisu ni imale šanse. Ostaje da vidimo kako će saveti raditi naredne četiri godine, ukoliko se ne iniciraju prevremeni izbori. Ono što je, međutim, jasno jeste da ne mogu da računaju na stare obrasce delovanja. Nije sramota kritikovati državu, stranke na vlasti, pa ni svoju sopstvenu zajednicu. Štaviše, tako se voli i zajednica i zemlja.
Autorka je aktivistkinja feminističkog, romskog i LGBT+ pokreta.
Peščanik.net, 10.11.2026.
ROMALEN
