Krugman je znao da kritikuje one koji govore o tome da je neka zemlja konkurentna a neka druga nije. Recimo, ako je kurs precenjen, uvoziće se više nego što će se izvoziti, što bi trebalo da govori o nedostatku konkurentnosti.

To se tvrdi za zemlje na jugu Evrope koje ili koriste evro ili imaju kurs fiksiran za evro. I zaista, deficiti u spoljnoj trgovini teže da budu veliki, a s njima i spoljni dug kojim se oni finansiraju. Usled čega rastu zahtevi za zaštitnim merama i raznim oblicima subvencionisanja da bi se poboljšala konkurentnost.

Krugman je isticao da se iz spoljnotrgovinskog bilansa ne može zaključiti da je reč o nekonkurentnosti, naprosto zato što to nije u skladu s onim što se naziva komparativnim prednostima. Nema zemlje koja nije konkurentna.

Čak i ona koja, zbog precenjenog kursa ili naprosto nerazvijenosti, ima nižu produktivnost u svim sektorima proizvodnje nije nekonkurentna, jer se i njoj i njenim trgovačkim partnerima isplati da se specijalizuju u oblastima u kojima su najproduktivniji. Dakle, ako je razvijena zemlja produktivnija u tekstilnoj i svakoj drugoj industriji, isplati joj se da, recimo, tekstil prepusti manje produktivnim, ali zemljama sa jeftinom, slabo kvalifikovanom radnom snagom. 

Tako da problem precenjenog kursa nije u tome što se gubi konkurentnost, već u tome što se njime utiče na to u čemu će se zemlja specijalizovati. Manje razvijena zemlja sa, recimo, potcenjenim kursom može da ima komparativnu prednost u industrijskoj proizvodnji, dok precenjeni kurs može da je vodi specijalizaciji u uslugama, koje nisu izložene spoljnoj konkurenciji.

 
Blic, 03.05.2012.

Peščanik.net, 03.05.2012.