Krugman je znao da kritikuje one koji govore o tome da je neka zemlja konkurentna a neka druga nije. Recimo, ako je kurs precenjen, uvoziće se više nego što će se izvoziti, što bi trebalo da govori o nedostatku konkurentnosti.

To se tvrdi za zemlje na jugu Evrope koje ili koriste evro ili imaju kurs fiksiran za evro. I zaista, deficiti u spoljnoj trgovini teže da budu veliki, a s njima i spoljni dug kojim se oni finansiraju. Usled čega rastu zahtevi za zaštitnim merama i raznim oblicima subvencionisanja da bi se poboljšala konkurentnost.

Krugman je isticao da se iz spoljnotrgovinskog bilansa ne može zaključiti da je reč o nekonkurentnosti, naprosto zato što to nije u skladu s onim što se naziva komparativnim prednostima. Nema zemlje koja nije konkurentna.

Čak i ona koja, zbog precenjenog kursa ili naprosto nerazvijenosti, ima nižu produktivnost u svim sektorima proizvodnje nije nekonkurentna, jer se i njoj i njenim trgovačkim partnerima isplati da se specijalizuju u oblastima u kojima su najproduktivniji. Dakle, ako je razvijena zemlja produktivnija u tekstilnoj i svakoj drugoj industriji, isplati joj se da, recimo, tekstil prepusti manje produktivnim, ali zemljama sa jeftinom, slabo kvalifikovanom radnom snagom. 

Tako da problem precenjenog kursa nije u tome što se gubi konkurentnost, već u tome što se njime utiče na to u čemu će se zemlja specijalizovati. Manje razvijena zemlja sa, recimo, potcenjenim kursom može da ima komparativnu prednost u industrijskoj proizvodnji, dok precenjeni kurs može da je vodi specijalizaciji u uslugama, koje nisu izložene spoljnoj konkurenciji.

 
Blic, 03.05.2012.

Peščanik.net, 03.05.2012.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija