Kao i sve drugo, i takozvani kosovski dug je potpuno ispolitizovan. Navodno, to ima neke veze sa tim da li Srbija priznaje ili ne priznaje nezavisnost Kosova.
Iz toga bi trebalo zaključiti da je Kosovo deo Srbije ili zavisi od nje ako Srbija plaća kosovske dugove. Čim se stvar tako postavi, jasno je da ta politizacija nema nikakvog smisla. Tome bi se mogao dodati i razlog koji bi bio očigledan čim bi se o kosovskom dugu raspravljalo jednostavno kao o dugu.
Ukoliko bi taj dug bio obaveza Kosova, on bi u celini ili najvećim delom bio otpisan. Slično kao što je otpisan veliki deo srpskih dugova posle 2000. godine. Srbija, dakle, otplaćuje dug koji ne bi uopšte postojao ukoliko bi se preneo na Kosovo, kome inače i pripada.
Iz ovoga bi se moglo zaključiti i da bi poverioci mogli biti spremni da o tome razgovaraju sa Srbijom i sa Kosovom, mada je njima naravno u interesu da im Srbija novac vraća kada već to smatra da joj je u političkom interesu.
Problem je za srpsku vladu u tome što bi o kosovskom dugu morala da pregovara i sa Kosovom. Takvi su pregovori već vođeni i Ahtisarijev plan sadrži rešenje.
Nije možda na odmet ukazati na dva pogrešna argumenta koja se u ovom kontekstu potežu. Prvi je da Srbija ne bi trebalo da vraća kosovski dug jer tamo ne ubire poreze. To je potpuno irelevantno: dug je dug.
Iz kojih će ga poreza ili drugih prihoda vraćati dužnik, nije od značaja za poverioca. Drugi je da bi time bilo narušeno poverenje poverioca u srpska dugovanja. Najverovatnije bi bilo upravo obratno, jer bi ukupni dug bio manji.
Blog LDP, 07.03.2008.
Peščanik.net, 07.03.2008.
The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige (
Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i
Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama.
Bibliografija
Author: Vladimir Gligorov
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
