Krajem nedelje će biti objavljeni preliminarni podaci o privrednim kretanjima u ovoj godini. Sredinom januara će biti objavljeni i rezultati ankete o radnoj snazi. Slika, već se sada može reći, neće biti naročito prijatna. Ali, to je prošlost, a šta se može očekivati u sledećoj godini i narednim godinama?

Kada se bude videlo koliko je malo zaposlenih, na belo i na crno, kako se to kaže, postaće jasno da se od privatne potrošnje ne može mnogo očekivati. Kada se opet bude videlo finansijsko stanje u preduzećima, što će takođe biti razjašnjeno u prvim mesecima sledeće godine, neće se moći računati sa nekim značajnim povećanjem investicija. Ostaje doprinos neto izvoza, razlike između uvoza i izvoza, koji bi mogao da bude pozitivan usled toga što bi rast izvoza i dalje trebalo da bude brži od rasta uvoza. Mada to zavisi od kursa, koji će iz više razloga – stagnacija proizvodnje, usporavanje rasta cena, izbori – verovatno očuvati stabilnost, što znači da se depresijacijom neće doadatno podsticati izvoz. Sve u svemu, bilo koja pozitivna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda bi bila uspeh, a i nulti rast nije najgori ishod.

Šta posle izbora i u narednim godinama? Ako se ne dogodi čudo i na vlast ne dođe neka ambiciozna vlada koja bi sebi za cilj stavila promenu uslova privređivanja kako bi se značajno povećala dugoročna stopa rasta, stagnacija bi mogla da bude trajnija karakteristika privrednih kretanja. Tako bi se došlo do toga da neodlučnost da se donose dalekosežne odluke, usled ocene da bi imale neopovoljne socijalne posledice, dovede do daljeg pada zaposlenosti i dohodaka, a to do ozbiljnijih društvenih sukoba.

Tako da bi kraj ove mogao da znači početak godine odluke.

 
Blic, 28.12.2011.

Peščanik.net, 28.12.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija