Moskva, foto: Konstantin Novaković
Putinov odgovor „San mi je da uspešno završim karijeru“ na pitanje „O čemu sanjate Vladimire Vladimiroviču?“, koje se pre par dana čulo na susretu predsednika sa radnicima fabrike cevi u Čeljabinsku, ustalasala je našu antiputinsku zajednicu uvek spremnu na nove prognoze. Našim medijskim prostranstvom je zaglagoljala blagovest! Najzad se začula slatka pesma o najvažnijem: VVP se neće kandidovati za predsedničke izbore 2018!
Da li će se kandidovati ili ne, to ćemo tek da vidimo. Ovog časa ništa ne nagoveštava takvu odluku. Poslovična stabilnost, mada već rasklimana, usnulog carstva zvanog Rusija još uvek je na snazi. I tako će biti sve dok strah od zavere – košmarna halucinacija svih tirana – ne kaže svoju poslednju reč. Ali budući da na ruskom antikorupcionom frontu već dve nedelje traje zatišje, nije isključeno da je naš VVP sazreo, da je prihvativši se posla oplemenjivanja ruskog zverinjaka izazvao nastanak mnogo opasnijih vrsta od dosadašnjih, manje ili više uspešno dresiranih šimpanzi.
Bilo kako bilo, budućnost našeg junaka je očigledna: ne bude li se grčevito držao za ruski presto, sudbina mu je nezavidna. Ne znam da li je VVP upoznat s biografijom izvesnog Ivana Demjanjuka, zloglasnog čuvara logora smrti Sobibor kome je suđeno i koji je osuđen bez obzira na duboku starost. VVP bi iz toga morao da nauči da mu čak ni dom za ostarele i nemoćne neće biti sigurno sklonište.
Stiče se utisak da liberalna svetska zajednica sada čupa kosu shvatajući kakvu je stratešku grešku napravila jer nije osnovala sud sličan Nirnberškom, mesto gde bi se na vreme sudilo svim tim jazovima, pavlovima, honekerima, jaruzelskima i gde bi se na stub srama prikivali svi totalitarizmi sovjetskog i istočnoevropskog kroja. Jer osnovna funkcija pravne nauke nije samo težnja ka sprečavanju zlodela i kriminala, već i neprekidno obnavljanje društvene svesti idejom da ovakvi postupci ne mogu ostati nekažnjeni.
Nema sumnje da će svet, poučen epohom Putina, ovu grešku ispraviti i da se neka Palata pravde negde već skicira. Takođe je očigledno da će suđenje rukovodiocima Putinlenda zahtevati dugačku optuženičku klupu sa velikim brojem sedišta, na kojima će biti predviđen i deo za takve relikte prošlosti kao što su Vladimir Dolgih, Nikolaj Rižkov i – zašto ne reći – sam Gorbačov.
Takođe nije nikakva tajna da je glavni podstrekač stvaranja tog „novog svetskog pravnog poretka“ naš vrli Vladimir Tavridski (Tavrida – drevno ime Krima) koji je, budući ozbiljno inficiran virusom mesijanstva, krenuo stranputicom i porušio teškim mukama stvoreni evropski status quo o nedodirivosti međudržavnih granica u Evropi.
Nečastivi ga je onomad naveo na treći, vešto meandrirani zaobilazni mandat, a sada kada mu je malo skresao krila, mi iz intimne ispovesti pred vrednim kolektivom fabrike cevi u Čeljabinsku saznajemo i za njegove potajne snove o mirnoj starosti i bezbrižnim putovanjima po slobodnom svetu. Ali imajući u vidu njegove ranije planove i sve započete poslove oko njihove realizacije, teško je očekivati da našeg VVP-a čeka slatko snevana, zlatna i mirna starost. Čak ni ako bi iz velikog spiska varijanti (za koje nema dovoljno mesta u ovom tekstu) odabrao sa plastičnom hirurgijom, malo toga bi se promenilo.
U zao čas će Vladimiru Vladimiroviču njegovi eksperti za bezbednost objasniti da on nikada neće postati uvaženi klijent turističke firme Tomas Kuk i da neće šetati čarobno uređenim stazama Sankt Volfganga, Briža, Andore, Montrea i još hiljadu čudesnih mesta, baš kao ni apsolutna većina njegovih zemljaka kojima je on tu mogućnost uskratio. I to na dugo.
Ali i pored svega, šansa da VVP izbegne doživotne verige ipak postoji. Ta šansa je naravno čisto teoretska i oslanja se ona na onu čuvenu – dosad hiljadama različitih hipoteza mašćenu i zamašćenu – ostavku, ali ni u kom slučaju običnu, već debelo tapaciranu međunarodnim dogovorom na samom vrhu. Za jedan takav, hipotetični dogovor bi bile neophodne tri strane: svesvetski politicum s jedne, zatim od njega priznat i prihvaćen naslednik ruskog predsednika s druge, i razume se on sam, glavni junak naše priče. A predmet ove međunarodne konvencije bi bio ne samo pravno utvrđeni imunitet, vazda rezervisan za sve tvrdoglave autoritarne ponavljače, već i stavljanje kompletnog ruskog nuklearnog potencijala pod međunarodnu kontrolu. Pod drugačijim uslovima ga nijedna zemlja zapada ne bi potpisala. VVP je očigledno rad da svoje stare kosti pod „suncem tuđeg neba“ greje. Jer bez predsedničkih punomoćja, nijedno „domaće ognjište“ mu se ne čini dovoljno sigurno. Čak ni (zatvor) Beli labud.
Haim Kalin, Kasparov.ru, 08.12.2016.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 14.12.2016.
