Guverner Hrvatske narodne banke je izjavio da je dotaknuto dno recesije i da sledi oporavak, mada spor. U Srbiji se očekuje oporavak na samom početku sledeće godine. Hrvatski privredni rast bi trebalo da bude negativnih 6 odsto, a srpski minus 3 odsto. Koje zemlje u susedstvu će imati pozitivne stope rasta? Albanija i Kosovo. Šta objašnjava ove razlike?

U najvećoj meri, tri činioca: otvorenost, industrijalizacija i način finansiranja. Zemlje koje su zatvorenije – mereno veličinom izvoza – manje osećaju efekte krize zato što se uvoz smanjuje brže i mnogo više nego izvoz. To, naravno, znači i da će se oporavljati sporije jer povećanje izvoza, kada se svetska privreda oporavi, neće biti toliko značajno kao u zemljama koje u većoj meri zavise od stranih tržišta.

Kako trenutna kriza pogađa industriju više nego druge oblasti, pad ukupne proizvodnje je manji u zemljama koje više zavise od usluga i poljoprivrede. Drugim rečima, razvijenost predstavlja problem jer se ne traže industrijski proizvodi, ali će, takođe, biti i prednost kada dođe do oporavka. Posebno zbog toga što će ulaganje u industrijsku proizvodnju u manje razvijenim zemljama kasniti, budući da će biti puno neiskorišćenih kapaciteta u industrijalizovanom zemljama koji će se najpre obnoviti.

Konačno, zemlje koje se više finansiraju kreditima multilateralnih ustanova – Svetska banka, na primer – a manje komercijalno, ne doživljavaju značajniji pad u investicionoj aktivnosti. Opet, to je samo znak da je reč o manje razvijenim zemljama gde je rizik privatnih ulaganja relativno visok. Tako će biti i kada se poveća investiciona i kreditna aktivnost banaka i privatnih preduzetnika, pa će oporavak onih zemalja koje će imati veći pristup komercijalnom tržištu kapitala biti brži. Sve u svemu, kraj recesije nije i početak oporavka jer nedostaju izvori rasta.

 
Blic, 14.10.2009.

Peščanik.net, 14.10.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija