Fotografije čitalaca, Konstantin Novaković

Fotografije čitalaca, Konstantin Novaković

Iz nekog razloga se ne razume šta Putin govori o legalnosti kosovske secesije i aneksije Krima. On je, međutim, u tome veoma dosledan. On smatra, a uostalom to je i zvanično obrazloženje, da je najpre secesija, a potom prisajedinjenje Krima Rusiji pravno zasnovano na presudi Međunarodnog suda pravde u slučaju Kosova.

On tu presudu pogrešno tumači, a i činjenice u vezi sa odlukama Kosova i Krima ne iznosi tačno, pri tom ističe licemerje Zapada, ali ne objašnjava, on sam, a ne oni koji govore u njegovo ime, politiku Rusije prema Kosovu. U svemu tome, međutim, nema ničeg nejasnog.

Najpre, Rusija nije dužna da prizna bilo koju zemlju, pa ni Kosovo, nezavisno od toga da li smatra da je reč o zemlji koja je nastala ili opstaje na legalan način. Nije dužna ni da objasni zašto glasa protiv prijema Kosova ili bilo koje druge zemlje u Ujedinjene nacije. Isto važi i za odluke svih drugih zemalja. Kosovo je za Rusiju de fakto država, kao što je Krim za druge zemlje de fakto deo Rusije.

Takođe, ukazivanje na licemerje drugih zemalja nema neku naročitu težinu u međunarodnim odnosima. To može da utiče na javnost jer se nemoralnost licemerja u društvenim odnosima prenosi na međudržavne, ali činjenica da se od drugih traži nešto na šta neka zemlja sama nije spremna, zapravo je gotovo definicija državnog interesa. Licemerni Zapad i nepouzdani Istok samo su predrasude kojima se pothranjuje javnost i ništa više od toga. Tako da je to ukazivanje na nedoslednost u poštovanju, u ovom slučaju, prava na samoopredeljenje samo sredstvo propagande.

Što se tog prava tiče, međutim, to je već stvar koja nije beznačajna. Kod toga je presuda Međunarodnog suda zaista važna. Sud se nije oslonio na to pravo u presudi u slučaju Kosova. Nije iz njega, kao što Putin sugeriše, izveo pravo Kosova na secesiju. Zapravo, sud uopšte nije utvrdio postojanje tog prava. Može se ići i dalje i reći da je sud pošao od stava, koji je zauzeo i Kanadski vrhovni sud u slučaju Kvebeka, da tog prava i nema. Posebno ako ga nema u domaćem zakonodavstvu.

Ovde valja reći da nije tačno da je izjašnjavanje na Krimu bilo po ukrajinskim zakonima. Naime, ustav Ukrajine ne predviđa pravo na samoopredeljenje ili na secesiju. I, zapravo, nedostatak je krimske odluke što su je donele postojeće vlasti, koje na to nisu imale pravo. Putin je u drugim prilikama kritikovao Lenjina koji se zalagao za pravo na samoopredeljenje, po kojem su republike članice Sovjetskog Saveza, kao uostalom i Jugoslavije, proglasile nezavisnost. Mada, u jugoslovenskom slučaju određenu legalnost je dalo i mišljenje Badinterove komisije, mada ono nije bilo relevantno za Međunarodni sud u slučaju Kosova. I pitanje je od kog bi značaja bilo da su drugi slučajevi secesije od Jugoslavije bili na tom sudu. Svejedno, ukoliko domaće zakonodavstvo, Ustav dakle, dopušta secesiju, kao recimo u slučaju Evropske unije, pravo koje sada koristi Ujedinjeno Kraljevstvo, onda to pravo postoji. Usled čega je Putin rekao da je Lenjin postavio bombu pod Sovjetski Savez.

Ključna za odluku Međunarodnog suda bila je činjenica da je odluka o nezavisnosti na Kosovu doneta od strane predstavnika naroda i da ona nije poništena od strane predstavnika međunarodne zajednice, uključujući i sam Savet bezbednosti. Još je važnije tumačenje suda o doslednosti takvog stava međunarodne zajednice. Naime, Sud je našao da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti sadržala kosovsku secesiju kao jednu od mogućih legalnih ishoda pregovora koji su tom rezolucijom predviđeni. Ovde nije bitno da li je to tumačenje suda na mestu ili nije i sve ostalo o čemu se može raspravljati, već to da krimska secesija ne zadovoljava ovaj uslov međunarodnog učešća u rešavanju teritorijalnog spora. Međunarodna zajednica se saglasila s Rezolucijom 1244 i svim drugim odlukama koje je potom donela s mogućnošću da Kosovo postane nezavisno, dok ničeg sličnog u slučaju Krima nema.

No, nezavisno od toga, države nastaju de fakto, a ne de jure, pa tako i Krim može da bude država kao bilo koja druga jer, mada međunarodna zajednica može da stvori državu, to je čin volje, kao što je to svaki čin stvaranja države. Nema prava iz kojeg se postojanje države izvodi. Ima, međutim, zabrana mešanja u unutrašnje stvari drugih država, a posebno kada je reč o aneksiji teritorija. Kosovo se tu razlikuje od Krima upravo po Rezoluciji 1244. Ona je, uz rusku asistenciju, trasirala put Kosova ka nezavisnosti. I sve primedbe o upotrebi nasilja i o njenoj legalnosti i legitimnosti su razrešene, tako kako su razrešene, tom odlukom Saveta bezbednosti i ostalima koje su potom sledile. Što je ono što je odlučilo da presuda Međunarodnog suda bude takva kakva jeste.

Ukrajina, ako dobro razumem, najavljuje tužbu istom sudu, pa će biti veoma zanimljivo videti njegovu presudu, ako do suđenja uopšte dođe.

Novi magazin, 26.09.2016.

Peščanik.net, 26.09.2016.