Tamo gde je slavljenje praznika završeno drugog dana u januaru, dosta komentara je izazvao novi rad dvojice ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), od koji je jedan, Olivije Blanšard, i glavni ekonomista ove institucije.

Rad je predstavljen na godišnjoj konferenciji Američkog udruženja ekonomista, a istovremeno je i objavljen. Stavovi koji se u njemu iznose ocenjeni su kao značajan zaokret u pristupu krizi, koja ne jenjava, bar u evro zoni i zemljama koje su sa njom blisko povezane, kao što su one na Balkanu. Koji su stavovi ove dvojice ekonomista izazvali posebnu pažnju?

Stavovi izneti u radu su već, u par stranica, izneti u poslednjem Svetskom ekonomskom izveštaju, koji je MMF objavio početkom oktobra. U osnovi, autori žele da objasne zašto je MMF toliko grešio u predviđanju privrednih kretanja, posebno privrednog rasta?

Odgovor je da je konstantno potcenjivan takozvani fiskalni multiplikator, što će reći koliki je efekat povećanja ili smanjenja javne potrošnje na ubrzanje ili usporavanje privrednog rasta Recimo, ako jedan dodatni dinar javne potrošnje donese jedan novi dinar domaćeg proizvoda, multiplikator je jednak jedinici. Isto važi i za smanjenje javne potrošnje. Opet, ako je, recimo, taj multiplikator manji, smanjenje domaćeg proizvoda će biti manje od smanjenja javne potrošnje. Ako je veći, produbljivaće se recesija.

Pošto je MMF grešio tako što je predviđao manju recesiju i brži privredni oporavak od onoga što se zaista dogodilo, zaključuje se da su njegovi ekonomisti računali sa manjim fiskalnim multiplikatorom od stvarnog. Što ne znači samo da je smanjenje javnih rashoda, takozvana fiskalna konsolidacija, imala negativniji efekat od očekivanog, već i da bi povećanje javne potrošnje imalo veći pozitivan efekat da se sprovodila takva privredna i fiskalna politika.

Iz toga su komentatori zaključili da su Evropska unija i posebno zemlje evro zone sprovodili rđavu fiskalnu politiku, budući da je njihova strategija bila da se pristupi fiskalnoj konsolidaciji što je pre moguće kako bi se izbegli problemi sa finansiranjem javnih dugova i rastućih fiskalnih deficita.

Posebno je, po ovom radu, efekat bio negativan na samom početku krize, dok je on u kasnijim godinama oslabio. Iz ovog nalaza su mnogi komentatori zaključili da MMF menja ideologiju, dok su drugi upozorili da se to ne odnosi na zemlje, recimo kao one na Balkanu, koje su male, otvorene i zvanično ili nezvanično koriste evro. Šta je tu tačno?

Kada je reč o promeni pristupa, MMF je u stvari ne samo zagovarao nego i aktivno delovao sredstvima kojima raspolaže na povećanje ukupne tražnje, dakle javne i privatne potrošnje, bilo tekuće ili investicione. Zašto? Zato što je reč o svetskoj finansijskoj krizi, kod koje dolazi do razduživanja, a ono, ukoliko nema nekih drugih izvora povećane potrošnje, ne može a da ne dovede do još dublje recesije i zapravo pogoršanja i stanja u finansijskim ustanovama, ali i u preduzećima, a i do smanjenja zaposlenosti i otežanog društvenog stanja i u domaćinstvima.

Spor, u kojem je i MMF učestvovao, još ranije, bio je oko toga da li je ipak smanjenje javne potrošnje podsticajno, ne odmah, ali u relativno kratkom roku. Dakle, da su posledice fiskalne konsolidacije negativne, ali samo kratkoročno, dok potom podstiču povećanje privatnih ulaganja i oporavak privrede. MMF je tvrdio da se takvi pozitivni efekti ne mogu očekivati.

Sada je tome dodat i nalaz da su posledice smanjenja javne potrošnje zapravo gore nego što se predviđalo. No, to nije u kvalitativnom neskladu sa opštim stavom zauzetim na početku krize, a nije ni u neskladu sa osnovnom motivacijom zbog koje ta organizacija uopšte i postoji.

Svejedno, kada se pogledaju mnogi programi koje je MMF dogovorio sa pojedinim zemljama, i u vreme globalne krize insistiranje na tome da se države ponašaju fiskalno odgovorno nije u stvari smanjeno. U nekim slučajevima, recimo u Evropi, ovo se pripisuje uticaju Evropske unije, ali problem je ipak nešto dublji, da se tako izrazim.

Naime, MMF kod usaglašavanja pojedinih programa, polazi od toga da će smanjenje domaće potrošnje biti nadoknađeno povećanim izvozom, a da bi suprotno, dakle povećanje javne potrošnje, dovelo samo do povećanja uvoza. I stoga preporučuje, sada kao i ranije, fiskalnu konsolidaciju uz strukturne reforme koje bi trebalo da povećaju konkurentnost.

Ovaj pristup je donekle modifikovan ili ublažen sve češćim preporučivanjem fleksibilnog kursa, što ranije nije uvek bio slučaj. No, u zemljama gde centralne banke ne mogu da obezbede kredibilnost domaćem novcu, fleksibilnost kursa ne mora da bude dostupna, bar ne u tom smislu da obezbeđuje željene efekte. Tako da se današnji stendbaj programi ne razlikuju previše od onih po kojima je MMF poznat.

No, kada je reč o Evropskoj uniji ili evro zoni, MMF sugeriše da se sa fiskalnom konsolidacijom bude oprezan, bar dok se ne učvrsti privredni oporavak. Neslaganja sa tim stavom su više posledica činjenice da u Evropskoj uniji ne postoje neophodni mehanizmi povećanja javne potrošnje, što je tema, dakle tema fiskalne unije, koja je u središtu rasprava u samoj Uniji.

Novi magazin, 21.01.2013.

Peščanik.net, 22.01.2013.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija