Kada je krajem decembra 2009. dinar počeo da slabi u odnosu na evro i druge valute, zvaničnici Narodne banke i režima su ponudili sledeće objašnjenje: vrednost dinara pada zato ga je država otkupljivala na osnovu deviznih priliva od kredita MMF i EU. Zanimljivo je da su mediji to u ogromnoj većini prenosili kao verodostojno objašnjenje bez ikakvog komentara, čime su još jednom pokazali neprofesionalnost i režimski karakter.
Da je kojim slučajem bilo tako kako su govorili zvaničnici, dinar bi rastao a evro padao. Prosta je logika, valuta iz koje se ide pri kupovini gubi vrednost, a na vrednosti dobija valuta u koju se ide. Toliko bi morali da znaju i novinari ekonomskih rubrika.
Ono što se u realnosti dešavalo bilo je upravo suprotno od onoga u šta su nas uveravali zvaničnici. Dinar je gubio, a evro dobijao na vrednosti. U bankama i menjačnicama smo mogli da vidimo čitave pakete novoodštampanih novčanica, uglavnom u apoenima od 1000 dinara.
Pošto je dinar nastavio da slabi, a i u medijima su se u međuvremenu pojavili komentari šta je pravi razlog slabljenja dinara, Narodna banka i zvaničnici su potpuno promenili ploču.
Sada kažu, nisu oni evrima kupovali dinare, nego su na osnovu dobijenih kredita u evrima štampali i emitovali dinare. To su sredstva kredita MMF od 434 miliona evra i još 50 miliona od EU. Dalje se kaže da je između 29. i 31. decembra primarna emisija povećana za 47 milijardi dinara, jer je država prodala 480 miliona evra, koji su ostali u deviznim rezervama. Zvaničnici dalje kažu, obratite pažnju na formulaciju: „Svaki dinar koji je po tom osnovu emitovala NBS ima pokriće u evrima i nema govora o tome da je NBS štampala dinare bez pokrića“. Time su navodno demantovane tvrdnje pojedinih ekonomista, koji su tvrdili da se štampaju dinari bez pokrića. Navod je prema Politici od 9. januara, sa naslovne strane.
I opet se u štampi ponavlja priča od pre neki dan, kada je prvo besmisleno saopštenje zvaničnika Narodne banke, ali i drugih, prenošeno bez komentara. Ni sada se novinari ne usuđuju da pitaju nekoga da li je to moguće. Opet su izjave iz NBS ravne neupitnoj istini.
Ali, kao i prethodni put, nažalost, to što kažu zvaničnici NBS je obična glupost. Potpuno je nebitno da li je 480 miliona evra, koji su bili izgovor za emisiju, otišlo u rezerve NBS ili ne. Pretpostavljam da jeste otišlo u rezerve bar na trenutak, a onda je otišlo na otplatu stranih dugova. Ali i da nije otišlo, to uopšte nije važno. Jedino što je važno je „ubacivanje“ 47 milijardi dinara primarnog novca na tržište Srbije.
Da su Vlada i NBS bili pošteni, oni bi za te evre kupili dinare, dinar bi nešto skočio, a novčana masa bi ostala nepromenjena. Ali oni nažalost nisu pošteni i na postojeću novčanu masu su dodali novih 47 milijardi dinara. Pošto količina roba i usluga ne može tako brzo da se poveća, došlo je do pada vrednosti dinara, što u narednom koraku najavljuje višu inflaciju. Da bi se taj monetarni i inflatorni udar nešto ublažio, NBS je otkupljivala deo dinara intervenišući proteklih dana sa nekoliko desetina miliona evra. Usput, to je čisto štetočinska operacija – prvo pustite višak dinara u opticaj, a onda ih otkupljujete. To su dva uzajamno kontradiktorna poteza. Usled prve operacije gube svi koji imaju dinar, usled druge sve poreske platiše.
Dakle, da na tržište bilo koje zemlje ubacite značajniju količinu novca u opticaj, mora se desiti ista stvar koja se dešavala proteklih dana u Srbiji – domaća valuta će gubiti, a devize dobijati na vrednosti. To je stvar čiste ponude i tražnje – bila u pitanju Srbija, Mađarska ili SAD.
Na kraju o tome koliko je dinara „ubačeno“. Izgleda da nije tačno ni to da je „ubačeno“ 47 milijardi dinara. Prema podacima NBS, u novembru 2009. bilo je 83,5 milijardi dinara primarnog ili novca u opticaju. Do pred kraj decembra se ta suma nije mogla značajnije promeniti, jer bi se to videlo na kursu dinara. Da je krajem decembra „ubačeno“ 47 milijardi, došlo bi do drastičnog pada vrednosti dinara i hiperinflacije, jer bi se primarna novčana masa odjednom povećala za 56,3%. A to bi kasnije na nivou M3 imalo efekat multiplikacije oko desetak puta. Verovatnije je da je „ubačen“ samo manji deo od pomenutih 47 milijardi. Što znači da je veći deo ostao i tek će biti „ubačen“. Ako je tako, klizanje dinara će se nastaviti i u narednim mesecima. Istina, ako se vlasti uplaše reakcije građana i inflacije, onda će privremeno obustaviti tu operaciju, pa će je nastaviti kasnije.
Dakle, kao što smo videli na par primera, zvaničnici NBS nas sistematski obmanjuju oko toga šta se dešava sa kursom, misleći valjda da smo obične ovce. Ali, ne uspevaju da nas obmanu, iako im mediji neštedimice pomažu. Vlasti nas toliko nestručno lažu da to ne priliči ni opsenarima na provincijskom vašaru, a kamoli demokratski izabranim predstavnicima vlasti, koji bi još trebalo da su stručni za ono što rade. Da imaju išta obraza oni bi podneli ostavke. Ali, pošto o tome verovatno i ne razmišljaju, jasno je koliko obraza imaju. Ni to nije ništa novo, videli smo to ranije u raznim aferama i stručnim objašnjenjima koja su davali. Naravno da pored „ubacivanja“, loš ugled monetarne vlasti dodatno podriva dinar.
Peščanik.net, 09.01.2010.
