Foto: Milica Jovanović
Foto: Milica Jovanović

Život je nekom majka, nekom predsednik Srbije. Mada uspešno pokriva i sve ostale tipizirane uloge. On je i baka i deka koji nam dotiraju džeparac, tetka koja nikada ne pije ali se uvek nacvrca na slavljima, ujak iz Amerike koji časti na sve strane, strogi otac koji će nas ubiti od batina, brižna mati koja bdi noćima jer zbog nas ne može da spava, stariji brat koji pravi čarke, mlađa sestra koja igra balet pred gostima…

I od svih tih nezakonitih funkcija, nudi da ga smenimo samo sa jedne, ujedno i jedine zakonite, ali na zakonom nemoguć način. Biće da su istraživanja javnog mnjenja pokazala da eventualni referendum ne bi podržao kopanje litijuma – kako god referendumsko pitanje bilo formulisano, makar i: da li ste toliko nedotupavni da odbijete – pa je iskopao sebe za referendum. Po ugledu na ono Miloševićevo da li ste za to da strana čizma gazi Srbijom, sada će nas verovatno pitati da li smo za to da se odvalimo od para ako predsednik Srbije lično proceni da je rudnik bezbedan. Ako nije, on neće ništa potpisati, kao ni za Kosovo.

Zlonamerno pripremno ročište, u narodu zloslutno nazvano kontramitingom, održalo se u zlosrećnoj Loznici pod zluradim objašnjenjem da baš tu treba podsetiti na zlo koje je hrvatska vlast nanela Srbima tokom akcije Oluja. Zlo koje je srpska vlast nanosila i Srbima i ostalima se ne obeležava. Barem ne svečano i javno. Obeležava se potuljeno i radno kao i sve drugo – ćutke guraju svoje poslove dok ruše neophodno a grade nepotrebno (osim ako sve brojniji stadioni koji zvrje prazni ne budu stalno korišćeni kao u nacističkoj Nemačkoj), guše slobode i gade neistomišljenike, duše ispumpavaju, gadove naduvavaju, a sad će, kao, da traže da se izjasnimo. Predsednik Srbije nudi i da slobodno odaberemo hoćemo li da nas pobedi samo u Loznici ili u celoj zapadnoj Srbiji ili, pak, i u čitavoj zemlji.

Ako nas i bude pitao, na osnovu čega da sudimo (ne njemu nego rudniku)? Na osnovu loše prakse? Pretpostavljenih loših namera? Dokazano loših procena predsednika Srbije? Zakletve da opet garantuju našim a ne svojim životima?

A možda je dovoljno da se odredimo već na osnovu znakovitog imena stadiona sa kojeg je svesrpski referendum započeo? Ne, ne mislim na laganje (mada mislim i na to) već na titulu lagator, koja, sa jedne strane, jeste bila najviši čin koji su hrišćani sa okupiranih teritorija mogli da dobiju u turskoj vojsci, ali, sa druge strane i – najniži mogući nivo zapovedništva. Što je verovatno i danas tačna pozicija predsednika Srbije u ovom, bezmalo svetskom, litijumskom ratu niskog intenziteta.

Peščanik.net, 05.08.2024.

EKOLOGIJA
LITIJUM

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)