Možda sam paranoična, ali čini mi se kao da postoji jedan centar odakle se SNS-robovima svakodnevno šalju naređenja da nešto “iskake”. Šampion te robovske svesti je drugarica Zorana. Meni je žao, zašto baš uvek žena mora biti najbolji rob. Doduše, nije ona jedina. Svo se roblje upreglo u priču o izborima. Ne zna se čemu bi oni služili, osim da učvrste Vučićevu vlast dok mu je rejting visok. Niko da kaže zašto su izbori potrebni, šta je plan zbog koga se traži novi mandat. Bratislav Gašić svečano i ropski, najavio je da će se sve o izborima znati do 10. januara. I taj datum je došao i dalje se ništa ne zna. Mediji bombarduju pitanjima: kada će izbori, kada će predsedništvo, kažite imena; kumimo vas, kažite kad će i zašto će.

Umesto da vlada upravlja, organizuje i realizuje, njeni šefovi transformišu lošu stvarnost u prazne reči i rejting. Nema tu ničega novog, ista rejting-politika koja nam se odavno smučila. Najjače rejting-reči su rezervisane za najjačeg. Vučić objavljuje pohapšene političke prethodnike i tajkune, uspehe prvog i drugog Groma, grdi neposlušne sudije, smanjuje nezaposlenost za 5 posto, svrstava nas među 10 država sa najbržim privrednim rastom, modernizuje Srbiju do skončavanja i još toliko toga.

Uz sve to, a to nije malo, Vučiću pripadaju i najave velikih investicija. To mu dođe kao specijalnost. Kaže nam da u Beograd stiže biznismen svetskog glasa, ime mu je Al Abar. Spreman je da uloži 3,1 milijardu dolara u projekat “Beograd na vodi”. Običan se mozak pita šta će nam taj Bal na vodi, kada je vlast udarila po lekarima sa porezom na plate preko 60.000 dinara. Nema veće bede i gluplje mere koja rasteruje lekare. Beže k’o bez glave iz ove zemlje. Od činovnika sposobnih da realizuju evropsku pomoć i efikasnu upravu, ni traga ni glasa. Članstvo u SNS im je jedino znanje i zanimanje. Tako nije bilo ni za vreme druga Tita, jer je tada vladala kvalitetnija partija. Ali to ne sprečava Mišu Brkića da do besvesti “ekspertski” besni na nekakve “ekstremne levičare” koji koče reforme. I kako su profesori i lekari rentijeri i bespoličari. Ma marš napolje, poručuje ekspert, kome ste vi potrebni kad samo trošite državne pare.

Valjda zato gospodin Al Abar za svoju investiciju od nas ne očekuje ništa, samo da sve lepo počistimo, i “to je jedini zadatak za Srbiju, a on obezbeđuje tri milijarde”, saopštava radosnu vest Vučić. Iz toga zaključujem da se od nas očekuje da imamo samo čistače. Svaka čast čistačima, ali oni su, uz proterane lekare i sposobne činovnike, taman dovoljni da Srbija bude svrstana u 100 propalih država na svetu. Po merilima agencije iz Vašingtona koja nas je na tu listu stavila, Srbija je pri vrhu propalosti u Evropi.

Poslednje vesti govore da propalost Srbije (sada već izmerena) i svi njeni problemi nisu ono što najviše muči Aleksandra Vučića. U razgovoru sa Basarom za Novi magazin i Novu TV (valjda da im podigne rejting), Vučić mu se požalio: “Najveći problem nije hoćemo li imati para ili ne, hoćemo li moći da se izborimo sa korupcijom i kriminalom, jer ma koliko to bilo teško – hoćemo. Naš najveći problem je kako Srbe da promenimo, kako da menjamo sopstvenu svest, kako da imamo drugačiji pristup životnim problemima.”

Njegov problem je svest Srba? Ne samo da njemu lično ne stoji dobro da se za tu svest brine (srećom je Srpkinje preskočio), nego je to pogrešan put, ko god njime da krene, bez promišljanja temelja zajednice. Koliko ja pratim naše stvari, čini mi se da baš na pitanju svesti zaglave svi naši vladari. Čim se na svest ustreme, propali su. Jer kakva god da je svest, njoj ne može da promakne kad vlast zataji i ništa ne uradi. I Tadić se pred kraj požalio kako nije uspeo da promeni naše vrednosti, i to mu je kao bio neuspeh a sve drugo je bilo uspešno. I Vučiću ide k’o po loju, rešiće on i kriminal i korupciju, ali ta prokleta naša svest ne da mu mira. Pitam se otkud njemu kvalifikacija da se za nju brine? Jer ta briga za svest lako može da se okrene protiv njega. Nije valjda umislio da će on da leči srpsku svest. Onda da je uništava, a sada da je leči. Ne ide to tako.

Ova sumračna priča o svesti je isto ono što sam rekla na početku: to je lažljiva svest rejtinga. U njoj nema ni traga od zamisli o ustrojstvu države i uređenju društva. U njoj nema ni prošlosti ni budućnosti. A koliko Basaru boli crven ban za takvu svest, bolje i da ne pitam.

Peščanik.net, 10.01.2014.

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).