Beograd na vodi, foto: Predrag Trokicić

Beograd na vodi, foto: Predrag Trokicić

Zato što volimo Beograd je slogan pod kojim se gradska vlast bori za gradsku vlast. I to nije ništa sporno. Pa svakako nisu mogli da kažu: zato što volimo da smo na vlasti i volimo da radimo šta hoćemo i volimo što nam onda ništa ne možete. Ili: zato što volimo Beograd ali ne i Beograđane, čak ni one koji glasaju za nas i zato će se ljubavna idila završiti čim prođu izbori, pa računajte da neće biti brige za najstarije, najmlađe, najugroženije, neće rasti plate i penzije niti ćemo vas pitati za zdravlje ili za mišljenje.

Sporno je samo šta vlast podrazumeva pod ljubavlju. Jer, ljubav je samo riječ, kao što smo naučili iz pesme. Možete na primer voleti prasetinu pa znamo kako prase završi u tom ljubavnom odnosu. Da se ono pita – sigurno bi više volelo da bude nevoljeno.

No, ako nam vlast i nije rekla na koju tačno ljubav misli (jer ljubavi ima i lepih ali i sadističkih, patoloških, zakonom zabranjenih, onih iz interesa ili zbog stokholmskog sindroma…) niti nam je ijednu dokazala (za ovu lepu nema dokaza, za druge joj dokazi ne idu u prilog) barem smo sigurni da se vlast drži onoga da je u ljubavi i ratu sve dozvoljeno.

A ako se u ljubavnim dejstvima vlast i nije pokazala, ratna dejstva joj baš idu od ruke. Režimski mediji nas bombarduju najavama krvoprolića koje opozicija (opet!) sprema za dan posle izbora. Koji je istovremeno i rođendan predsednika države, a pošto taj dan još uvek nije postao državni praznik barem da ga se spomenemo kroz kodno ime koje je urota dobila. „Rođendan“. Jer krvoločna opozicija obično smisli neko tako tunjavo ime.

Ta ljubavna kampanja mržnje, koju ova vlast vodi i kad izbori nisu raspisani, dala je plodove i protekle nedelje. Novinar kablovske televizije, koju predsednik države ne propušta da nazove američkom, a njegovi medijski saučesnici CIA televizijom, doživeo je da su ga na ulici fizički napali zato što je „izdajnik i plaćenik“. Kuća ljudskih prava je opkoljena i napadnuta iz istih razloga, doduše greškom – napadači su mislili da u njoj stanuje Nataša Kandić. Policija po navici nije bila uznemirena pozivima u pomoć, ali se zato rado odazvala da javni skup Nedićevih pristalica odbrani od nepristalica fašizama.

I nema sumnje da će mržnja nastaviti da cveta u gradu koji vlast toliko voli. Jer se opasno izliva ono što je zakopano u jednoj prigradskoj opštini. Ne, ne mislim na Obrenovac. Mislim na Batajnicu.

Peščanik.net, 05.02.2018.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)