Matrix http://bit.ly/WQMamx

Na jučerašnjoj sednici Parlmenta mogli smo čuti još jednu bezočnost Aleksandra Vučića. Na pitanje narodnog poslanika Šaipa Kamberija o tome kada se očekuje da albanski učenici dobiju adekvatne i besplatne udžbenike, kao ostali đaci u Srbiji, Vučić je, najpre, smireno veberovski odgovorio da će Vlada učiniti sve da ispuni ovu svoju obavezu, da bi istovremeno, vehementno šešeljevski pozvao Kamberija da svojim biračima objasni da moraju da plaćaju struju. Diplomirani pravnik Kamberi je diplomiranog pravnika Vučića podsetio na lekciju koja se može meriti sa poznavanjem pravničke azbuke: uživanje ljudskih prava ne zavisi od ispunjenja obaveza građanina. To je bar jednom potvrdio Ustavni sud, ali i da nije:

Čl. 18. st. 2. Ustava Srbije:

„Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno se primenjuju.“

Čl.19.Ustava Srbije:

„Jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.“

Čl. 3. st. Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, ratifikovana Zakonom („Sl. list SRJ“ 6/1998):

„1. Svaki pripadnik nacionalne manjine imaće pravo da slobodno bira da bude tretiran kao takav ili ne i neće doći u nepovoljan položaj zbog takvog opredeljenja ili vršenja prava vezanih za to opredeljenje.“

Aplauz koji je propratio Vučićevu opasku o plaćanju struje pokazuje da većina naših parlamentaraca misli da Albanci ne plaćaju struju, dočim je većinski narod krvavo plaća, da ako Albanci ne plaćaju struju, ne smeju uživati ni ljudska ni manjinska prava. Nedostajao je još samo Šešeljev kamion sa bajatim sendvičima.

To nije politika. U pitanju je samo kolektivna gadost. Legislativnog tela, pritom.

Peščanik.net, 01.08.2014.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima. Dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za 2020. godinu.

Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)

Author: Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima. Dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za 2020. godinu.