Ishod tendera za prodaju „Telekoma” nije dobra vest. Rasprave u javnosti o tome da će se prodati uspešna kompanija podsticale su očekivanja da će konkurencija biti velika, jer ko ne bi hteo da dođe u posed tolikih profita, i to na neograničeno vreme? Po ishodu bi se moglo zaključiti da niko neće te velike zarade. Zašto?

Možda zato što se one ne očekuju u budućnosti? Ukoliko se očekuje da će se morati mnogo više štedeti, to znači da se potrošnja neće povećavati. U uslovima pojačane konkurencije, očekivana bi dobit mogla da bude manja nego ona koja je ostvarivana u periodu kada je bilo i para i kredita.

Uz to, makroekonomski izgledi su nejasni. Oporavak privrede je spor, a ima dosta izvora nestabilnosti. Stopa inflacije je visoka, domaćinstva i korporacije su predzaduženi, a nelikvidnost države takođe raste.

Otvara se rasprava o potrebi da se odlaže vraćanje dugova, što obično znači da se ne može očekivati neko povećanje kreditne aktivnosti. A mogućnosti države da pomogne javnom potrošnjom su male i verovatno će se smanjivati. Konačno, nova vlada će morati da donese program mera štednje i reformi, a trenutno uopšte nije jasno kako će izgledati program te vlade.

Valja voditi računa i o socijalnim rizicima. Otpor privatizacijama se pojačava, jer su znatno manji izgledi da se nađe novi posao ako se izgubi onaj koji sada imaju ljudi zaposleni u državnim preduzećima. Što znači da bi se novi vlasnik suočio sa sukobom sa sindikatima i ne bi mogao da sprovede promene koje bi dovele do povećanja produktivnosti.

Konačno, ponovo se udaljava moment pristupanja Evropskoj uniji, jer se vlada bavi sobom, a to je ključan podatak za ocenu stabilnosti ulaganja. Sve loše vesti.

 
Blic, 23.03.2011.

Peščanik.net, 23.03.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija