U intervjuu „Večernjim novostima“ (22. aprila 2010) rektor Univerziteta u Beogradu najavio je da će noveliranjem Zakona o visokom obrazovanju država preuzeti veću odgovornost za školovanje budućih nosilaca pravosudnih funkcija, zdravstvenih radnika i nastavnika. To bi, kazao je, značilo da „diplomci sa privatnih fakulteta ne bi mogli da rade, recimo, kao sudije ili tužioci, već bi se bavili nekim drugim pravničkim poslovima“.
Pošto je ova izjava uznemirila studente privatnih fakulteta i njihove roditelje, potrudio sam se da dođem do Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju (dalje: Nacrt) i u njemu nađem iritirajuću odredbu. Evo kako glasi: „Imajući u vidu poseban društveni značaj obrazovanja u oblasti medicine, prava i pedagogije, Vlada propisuje posebne uslove za rad visokoškolskih ustanova koje izvode studijske programe za sticanje diplome odgovarajućeg nivoa i vrste studija u tim oblastima, uzimajući u obzir regulativu Evropske unije.“
O ovoj (ne baš najbolje sročenoj) odredbi nisam uspeo (iako sam pravnik) da otkrijem ono što je otkrio rektor (koji nije pravnik). On, izgleda, i propise čita „između redova“, pa u njima vidi ono što bi želeo da piše, a ne ono što odista piše. A to što piše možemo valjano pročitati tek pod lupom Ustava. Ako tu lupu uperimo prema citiranoj odredbi, jasno ćemo videti da on ne pravi nikakvu razliku između državnih i privatnih fakulteta u pogledu uslova zapošljavanja njihovih diplomaca. Razlikovanje visokih škola po osnovu svojine na sredstvima rada, ne bi bilo u skladu sa članom 86. Ustava koji jemči ravnopravnost privatne, zadružne i javne (državne, pokrajinske, gradske i opšinske) svojine. Narušavanje ravnopravnosti svih oblika svojine predstavlja diskriminaciju, a nju zabranjuje član 21. Ustava. Uskraćivanje diplomcima privatnih fakulteta da rade kao sudije i tužioci, bilo bi suprotno i izričitoj odredbi člana 19. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, koja zabranjuje diskriminaciju vaspitnih i obrazovnih ustanova osnovanih u skladu sa zakonom i duplim propisima, kao i lica koja koriste ili su koristila usluge ovih ustanova u skladu sa zakonom.
A šta bi onda mogla da znači citirana odredba Nacrta? Mogla bi da znači najavu namere da posebne uslove za sticanje diploma na svim državnim i privatnim fakultetima u oblasti prava, medicine i pedagogije, utvrđuje Vlada svojim podzakonskim aktom. Ona, međutim, takvo ovlašćenje ne bi mogla da ima. Prema članu 71. stav 4. Ustava, osnivanje škola i univerziteta uređuje se zakonom. Visokoškolske ustanove i univerziteti, po članu 72. Ustava, uživaju autonomiju, pa samostalno odlučuju o svom uređenju i radu, u skladu sa zakonom. Pošto zakone donosi Narodna skupština, utvrđivanje tih uslova ne bi moglo biti prepušteno Vladi.
Vlada ne može da utvrđuje ni uslove zapošljavanja diplomaca. Ti uslovi direktno utiču na ostvarivanje prava na rad, koje se, po članu 60. st. 1. i 3. Ustava, može urediti jedino zakonom, i to tako da se svima, pod jednakim uslovima, učine dostupna sva radna mesta.
Da je rektor državnog univerziteta u Beogradu sve ovo imao u vidu, ne bi dao izjavu kojom smo započeli ovaj tekst. Dajući je, pokazao je da i rektori greše. Ali, to mu ne treba uzeti za zlo. Neka bude da je hteo da se malo našali sa onima koji studiraju ili bi hteli da studiraju na privatnim fakultetima.
Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union
Danas, 31.05.2010.
Peščanik.net, 31.05.2010.