Kada diplomata upotrebi prejaku reč – kao ono nemački ambasador o doktoru K. – podigne se buka oko toga i bukne gnev.

Mi nismo sigurni da li je V. Mas upotrebio reč Hochstapler, jer se iz medijskih izveštaja to jasno ne vidi, a ne vidi se i na kojem je jeziku ambasador govorio. I u nemačkom i u srpskom ima ljupkijih reči od one koju su mediji preneli – recimo lažovčina. Sve to ovde nije važno, jer u zapisu ovom će biti reči o vladici bačkom episkopu Irineju, koji se oglašava kao zvanični portparol SPC. Ni o liku i delu preosvećenog neće biti reči – neka drugi porede njegove spise o uniji u Firenci 1438. godine, koji su o tome napisali debele knjige na mnogim jezicima evropskim. Naš vladar onovremeni, despot Đurađ Branković je sa prezirom odbio jedini u Evropi da tamo ide, a osmanlijski osvajači su već gazili Balkan. Ni to ovde nije važno. Čak ni o tome hoće li vernici u Turiji prihvatiti zabranu da koriste kobasice reči neće biti, jer držanje posta je privatna stvar. Reči će biti o tome kako se i zašto preosvećenom ne sviđaju “verski analitičari” o kojima se uvek loše izražava, pa i s podsmehom i u nekim televizijskim emisijama. Jedna ograda: piscu ovih zapisa nije jasno šta su to uopšte verski analitičari. SPC nije registrovana kao politička partija, ali je uticajna snaga u Srbiji, posebno na političkoj sceni i tu se vladika bački baš ističe. On određuje šta je božje, a šta je carevo i neka mu bude, samo što se vlastodršci menjaju, a on ponavlja isto. Redovno čitamo pariski “La Croix” i papino glasilo iz Rima “L’Osservatore romano” i nikom živom ne smeta kada analitičari prate zbivanja u Crkvi i društvu. Naprotiv, sa velikom pažnjom ih čitaju. Ovde mu dođe da moramo imati dozvolu za to i to od Irineja bačkog. I tako godinama trpimo uvrede zbog nekakvih njegovih svetaca. Zvanični portparol i član Sinoda SPC nastavlja svoje. I ono na Keju novosadskom nećemo pominjati, svega nam je zaista dosta. Kada neko pomene sv. Nikolaja ili nekakvog sv. Macu i sv. Šiljka, sruči se lavina na te nesrećne verske analitičare. Druga napomena za čitaoce Peščanika: onaj prvi je u kalendaru SPC sa dva zapovedna dana, a proslavio se time što je sv. Savu uporedio sa A. Hitlerom godine 1935. u javnom predavanju na KNU u kojem je veličao vođu Rajha kao heroja i to civilizacijskog. Potom je isti veličao i D. Ljotića rečima koje su uvreda za srpski jezik i srpsku kulturu, stoga ih nećemo ovde navoditi. A oni sveci Maca i Šiljak su zaklali šest žena, među njima i majku velikog srpskog dramskog umetnika – a nećemo sve, jer nema smisla.

O tome smo pisali – a drugi još bolje od nas – i sledile su kletve i ružne reči, kao ovo sada o verskim analitičarima.

Navodili smo autentične reči pohvale izricane S. Miloševiću, ali nismo ugodili ovom zvaničniku i velmoži SPC, kao ni sabraći njegovoj arhijerejima iz atanasijevsko-amfilohijevskog jata dušebrižnika, koje ni blažene uspomene patrijarh Pavle nije uspeo da obuzda. Barem koliko se potrudio bio, s vremena na vreme, jer pod njegovim kišobranom ko sve nije bio – tu su i Dačić i bratija mu iz brojnih političkih partija. I tako i danas čine pred izbore đurđevdanske. I Irinej i sabraća stoje na pozicijama Memoranduma SPC iz avgusta 2003. o Kosovu. A o tom je čuvenom dokumentu – mnogi neće verovati znamo – sam D. Ćosić, koji je hitao pod kišobran patrijarha Pavla, zapisao reči kako su smestili Srbiju tu za svagda – “Ideološki jednosmerno ponudivši tradicionalno, ljotićevsko-popovsko tumačenje bliže i dalje prošlosti srpskog naroda”. Onima koji ne veruju, neka pogledaju knjigu D. Ćosića Kosovo, strana 211, u izdanju kuće Novosti, Beograd 2004. Toliko, i to je jedino što možemo dok nas preosvećeni Irinej bački ne ućutka onako osiono kako samo on ume, u svojoj smernosti s kojom nam se penje na glavu godinama. Jeste nemački ambasador upotrebio prejaku reč i ne mnogo diplomatsku i ovaj mu nije i neće skoro daleko umaći. A verski analitičari su potrebni i nemamo ih mnogo. Jedva nekoliko njih – neko mora ovima da kaže da su prenaglili i da ih pozove u ime tih njihovih svetih Maca i Šiljaka, te Nikolaja, da makar malo snize ton. Ima ljudi koji vide čega sve nema pod kamilavkama i mantijama ili turbanima ne samo iz Novog Pazara. Istoriju i mi znamo i ne može se ovako birati iz nje da “njihovi” nisu rušili crkve i džamijali ih od Carigrada i sv. Sofije nasred grada do ponad Novog Pazara i dalje.

Muka je s verskim analitičarima, a još je veća sa popovima i hodžama, koji od prejake – pa i bezobrazne reči – ne odustaju.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 21.02.2012.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)