U petak, 09.07. je u Beogradu predstavljen projekat „Srebrenica – mapiranje genocida“, čiji je nosilac Inicijativa mladih za ljudska prava BiH. Reč je o novom žanru, dokumentarnoj animaciji, koja kroz 17 mapa predstavlja dokaze (tekstovi, fajlovi, crteži, fotografije, video) o genocidu u Srebrenici. Namena projekta je da plasira ovaj model kao univerzalni edukacijski model tumačenja i shvatanja mehanizma genocida, odnosno uzroke i faze po kojima se odvija.

„Za Inicijativu mladih za ljudska prava BiH ovaj projekat je posebno važan, jer verujemo da će pre svega omogućiti mladim ljudima u BiH i Srbiji, ali i regionu i šire, da na jednom mestu kroz spoj moderne tehnologije i istorije saznaju činjenice o genocidu u Srebrenici“, istakla je Alma Mašić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava BiH i dodala da je jedna od najvažnijih dimenzija projekta ta da on tek počinje da živi i služi kao edukativno sredstvo u BiH, regionu i celom svetu. „Inicijativa mladih za ljudska prava BiH ponosi se činjenicom da je nosilac projekta, te kako se bude razvijao, intenzivno ćemo raditi upravo na edukativnim aktivnostima u BiH, regionu, kao i u celom svetu, da se više nikad i nikome ne ponovi Srebrenica“, zaključila je Mašić.

Govoreći o procesu stvaranja, autorka Suada Kapić istakla je da jedini način da projekat ima kredibilitet jeste osloniti se na činjenice. „Mi želimo da projekat traje i da se razvija, da bude pravo sredstvo za transfer znanja. Zbog toga on u svojoj metodologiji mora biti besprekoran“, naglasila je Kapić i dodala da se u samoj mapi nalazi izvedbeni deo genocida u Srebrenici, od 6. do 19. jula 1995, i da se jasno vidi relacija između uzroka i posledice. „Kada se pogleda ovaj materijal od 22O minuta, jasno je da je iza svega stajala velika strategija, veliki plan. Genocid se ne može dogoditi slučajno“, zaključila je Kapić.

Govoreći o značaju ovakvog projekta, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava iz Srbije, Maja Stojanović, posebno je naglasila značaj regionalne saradnje koja je preduslov da se dopre do šire javnosti, koja treba biti upoznata sa činjenicama o genocidu u Srebrenici. „Samo utvrđivanje činjenica nije dovoljno. Ove informacije moraju se naći u obrazovnim sistemima Srbije i regiona“, rekla je Stojanovićeva i dodala kako obično priče o ratnim zločinima u prvi plan stavljaju suđenja za ratne zločine i počinioce, a ne žrtve. „Ovaj projekat upravo stavlja u prvi plan žrtve. Važno je da se uz upoznavanje sa činjenicama dođe do saznanja o tome šta se zapravo desilo ljudima u Srebrenici u julu 2005. godine“, zaključila je Stojanovićeva i rekla kako će Inicijativa u Srbiji učestvovati u daljim edukativnim aktivnostima koje budu proizašle iz ovog projekta.

Projekat „Srebrenica – Mapiranje genocida“ ima nekoliko faza, kroz koje će biti dostupan široj javnosti, da bi se počeo koristiti kao alat komunikacije mladih ljudi u BiH i Srbiji, potom u regionu, a i u svetu, u formi prikazivanja, predavanja i diskusija o temi.

Projekat su podržali National Endowment for Democracy, Civil Rights Defenders i US Embassy Sarajevo.

 
YIHR, 09.07.2010.

Peščanik.net, 09.07.2010.