Ova neobična sintagma iz našeg jezika – prisutna posebno u kolokvijalnom govoru – često se čuje ali nije laka za tumačenje.

Ima je i u drugim jezicima i stručni leksikoni nude široka objašnjenja i u francuskom i u ruskom i tako dalje. Zahtevalo bi to čitavu raspravu, no – ono “izvode” ipak znači “glume”, odnosno nekako se krevelje, pričaju svašta, kao što svašta i rade, posebno u danima kada se izbori bliže. A reči i iskazi nisu ništa slučajno niti sasvim nevino. Visoki funkcioner B. Ružić hvali svog šefa I. Dačića i kaže da je on načinio “civilizacijski iskorak”. Svima se dopala ova sintagma i koriste je gde treba i gde ne treba – ona pripada onom crnogorskom piscu A. Nikolaidisu. Jedan se hvali da su kolači pojeftinili za dvadesetak posto i propade nam priča o kraljici Antoaneti: nije ona to rekla naravno, to joj je pripisao engleski imperijalni agitprop koji se ni danas nije pomirio sa promenama koje je Evropi donela godina 1789. Kolači su pojeftinili, dok ostale namirnice poskupljuju i za pedeset posto – ipak svi vide da je ovde u Srbiji pa i šire nastupio civilizacijski iskorak, ali ministri neće i sve naopako čine. A reči nisu nevine i stoga jedna zgoda iz srpskog parlamentarnog života s kraja XIX veka nije ovde suvišna: zakazali bili radikali sednicu narodne skupštine i odredili da se ona drži ne u Beogradu, već u Kragujevcu. Nije tada bilo telefonskih sednica. Za inat kralju Milanu, koji je morao da bude na sednici visokog doma. Otišao je kralj i seo u fotelju kraljevsku i započelo je utvrđivanje zapisnika sa prošlog zasedanja. Trajalo je to satima, jer je ministar neki grmio da njegove reči nisu dobro unete u zapisnik. Kralj je ćutao jer nema pravo da se meša, ali vreme je odmicalo, a onaj radikal je grmeo da nešto nije tako rekao. Nesrećni kralj Milan u jednom momentu je kazao tiho – gospodine, čuli smo i zapisano je da ste rekli da je kolega vaš lopov i lažov, zapisano je. Ne, veličanstvo, vi ne govorite istinu, loše je uneto u zapisnik. Kralj je crveneo, ali je poslanik bio uporan i uspeo je da kaže i kralju i zapisničaru da je rekao ne lažov i lopov već – lažovčina i lopovčina. I napokon je to uneto u zapisnik, a kralj je crveneo i bilo mu je neugodno, jer javno reći vladaocu da ne govori istinu nije baš ugodno.

Narod je onda to komentarisao, da su ministri zazjavala i da pričaju koješta, odnosno da izvode besne gliste – a tek danas šta kažu i čine.

Prednjači ministar I. Dačić koji je za sve ministar – inače nosilac ordena sv. Nikolaja sa lentom. On je kao policajni ministar digao, i to do neba galamu o nekom civilizacijskom iskoraku, smenio je pisca S. Ugričića i oterao ga sa posla, jer je ovaj u Forumu pisaca potpisao nešto što se ministru nije svidelo. On pominje čak i zatvor za one koji ne misle kako valja. A ono iz Foruma pisaca – autor ovih zapisa palanačkih je član te spisateljske asocijacije – već je potpisalo više od hiljadu ljudi. To će se uskoro pretvoriti u možda – daleko bilo – maspok ili nešto slično. Ljudi vide da ministar Dačić izvodi besne gliste i u tome nije jedini u vladi republike. No, za ono iz pomenutog Foruma već se zanimaju u Evropi – mislimo na tamošnje medije – i sve je prilika da se problem može internacionalizovati. I tamo se zanimaju za naše besne gliste, jer stvar nije ni malo naivna. Istaknuti umetnici i pisci se boje da i njih ne stigne sudbina književnika S. Ugričića. Bilo i ne ponovilo se, ali svima postaje jasno da je Srbiji potreban civilizacijski iskorak, kako god da se čita ono iz pera crnogorskog pisca Nikolaidisa, ili ono na šta je mislio visoki zvaničnik SPS B. Ružić koji je jutros to pomenuo. A da li je ono što čini vladika bački Irinej na Keju novosadskom – na pomenu žrtvama fašističkog terora gde je činodejstvovao – neki iskorak ili nije – jeste, to je iskorak ali u anticivilizacijskom smeru. Proleće se približava, mart je ratnički mesec. Proleće je proleće čak i u gradu – to je prva rečenica Tolstojevog romana Vaskrsenje – a da li će proleća biti i u Srbiji, rano je govoriti. U Srbiji civilizacijskog iskoraka nema pa nema, ali iskoraka ima u obrnutom smeru na pretek. Tu je tajna ove sintagme o besnim glistama i to vidimo i na primeru I. Dačića i drugih, posebno onih koji su se okomili na Forum pisaca, da to naglasimo pro domo sua, kako bi to rekli stari Latini na njihovom jeziku. Sada su u vlasti, ali doći će jednom sunce i na naša vrata i biće praznika i u našoj ulici. Ovo da ne gubimo nadu u ovim sumornim i studenim vremenima, dok i led i glupost okivaju Srbiju.

I još nešto priznati se mora – bilo bi u Palanci dosadno da nije ovih kišnih glista koje izvode mnogi.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 03.02.2012.


The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)