Međunarodni monetarni fond (MMF) se očigledno oseća odgovornijim prema Zakonu o fiskalnoj odgovornosti od vlade. Tako da je od časa, u decembru prošle godine, kada je MMF odložio donošenje odluke o programu finansijske podrške bilo jasno da će njima biti teško da stave potpis pod ovaj sporazum. Verovatno će se čekati nova vlada i voditi novi pregovori koji će biti o novom stendbaj aranžmanu, a ne kao sada o programu iz predostrožnosti. Kod ovog drugog je i vladi i njima lakše da od sporazuma dignu ruke, što nije dobro jer će uslovi pod kojima će se obezbediti nova finansijska podrška biti gori.

Zašto je potreban stendbaj program? Zato što će postati sve teže obezbediti novac pod komercijalnim uslovima, a to bi moglo da ima za posledicu produženje recesije i dodatno smanjivanje i tako veoma niske stope zaposlenosti.

Uzmimo za primer razvojnu banku od koje neki dosta očekuju. Njena je prednost što može da kreditira po nižim kamatnim stopama nego komercijalne banke. Ovo zato što pozajmljuje državni novac, novac koji dolazi iz budžeta, do kojeg vlasti dolaze prodajući sopstvene obveznice. Pa, pošto su državne obveznice manje rizične, kamatni je trošak manji, pa oni koje kreditira razvojna banka dobijaju novac po nižoj kamatnoj stopi.

Šta, međutim, ako država mora da prihvati kamatnu stopu koja ne samo da je visoka, recimo sedam ili više odsto, već je takva da je jasno da se tako skup dug neće moći uredno vraćati? Tada, ako bi država tako dobijena sredstva trebalo da pozajmi privredi preko razvojne banke po nižoj kamatnoj stopi, to bi značilo da je potrebno da se dodatno zadužuje, za tu razliku, a već je i izvorni dug nenaplativ. Tako da je to neodrživo. Usled toga će biti potrebno da MMF pozajmi novac, a on to neće hteti drukčije nego pod uslovima koji su obično sadržani u stendbaj aranžmanu.

 
Blic, 25.01.2012.

Peščanik.net, 25.01.2012.


The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija