Montirani proces

Slučaj šestoro uhapšenih anarhista koji su pušteni na slobodu posle pet i po meseci držanja u zatvori, izazvao je zgražanje u našoj javnosti. Iz evidencije koju podnosim, vidi se da je reč o prvom montiranom političkom procesu od pada Miloševićeve vlasti.

Postavljam pitanje kako je uopšte bilo moguće doneti optužnicu za međunarodni terorizam, kada bi ona pre pristajala Bin Ladenu nego šestorci anarhista koji su u četiri sata ujutro bacili dve flaše sa alkoholom („molotovljev koktel“) na zgradu grčke ambasade i pri tom počinili ukupnu štetu od 20 evra, i to u vreme kada niko nije mogao biti povređen. Pri tom o zid ambasade je razbijena samo jedna flaša koja je gorela manje od jednog minuta.To je učinjeno u znak solidarnosti sa jednim grčkim anarhistom koji je štrajkovao glađu već 40 dana.

Postavljam pitanje zašto su ti mladi ljudi protivzakonito držani u pritvoru više od pet mesici, što je pravdano time da mogu ponoviti delo, iako je to bilo isključeno s obzirom na svrhu samog dela (anarhista u Atini je prekinuo štrajk glađu i pušten iz zatvora). Drugi razlog zadržavanja u pritvoru je takođe bio neosnovan: sud je svoju odluku o produženju pritvora obrazlagao time da je to vrlo teško delo za koje je zaprećena kazna do 15 godina. I takav razlog je bio lažan jer se pokazalo da nije uopšte učinjeno krivično delo međunarodnog terorizma, te da je optužnica bila pogrešna.

Postavlja se pitanje šta su čekali u tužilaštvu skoro šest meseci držeći te ljude u pritvoru pod optužbom koja je i za laika bila neodrživa. Postavljam pitanje kako i zašto je počinjena ovakva greška koja izleda nije bila slučajna, niti pitanje neznanja i nestručnosti.

Da je reč o naručenoj kvalifikaciji a ne o grešci vidi se po tome što se ne radi o mladom i neiskusnom zameniku tužioca. Vidi se i po tome što je policija, koja je isleđivala slučaj, mnogo razumnije kvalifikovala to delo kao delo stvaranja opšte opasnosti, kao u slučaju paljenja ambasade SAD. Međutim, onda su od svog starešine dobili sugestiju da to delo treba kvalifikovati kao međunarodni terorizam.

Pošto je postavljena pogrešana optužnica, očigledno po nečijem nalogu, onda su traženi dokazi koji su dobijeni policijskom iznudom, tj. primenom nedozvoljenih sredstava. Jedan od okrivljenih, Ivan Savić, opisuje kako mu je policija iznudila iskaz da je posedovao dve bombe. Navodim taj deo iskaza:

„Bio sam maltretiran i prinuđen da potpišem dokument čiji sadržaj nisam ni pročitao, ali mi je neki Raša sa brojem 0237, rekao da je od više vlasti došlo naređenje da moram da potpišem da sam sa dve defanzivne bombe hteo da ubijem grčkog konzula. Ja sam to potpisao na dva mesta na istom listu papira jer mi je taj Raša oko vrata stavio vezicu koja se nalazila na pendreku i okretanjem mi je stezao oko vrata. Drugi pripadnik obezbeđenja je vezao moj kaiš za prozorsku rešetku, obavio mi kaiš oko vrata i tako pokušao da me podigne.“

Ovo nije pojedinačna greška, već zamisao, jer ovakvo ponašanje policije se ne završava samo na iznudi iskaza od okrivljenog Savića. To isto je urađeno i sa okrivljenom Sanjom Dojkić. Ona je na glavnom pretresu rekla da lica koja je u iskazu označila kao učesnike događaja, uopšte ne poznaje. Kada su je pitali kako je onda potpisala takav iskaz u kome ih tereti za delo, ona je rekla: Pa to su oni napisali. Ko je to pisao – istražni sudija.

Iz iznetih podataka jasno je da se nije radilo o tamo nekom policajcu koji kaišem davi optuženog, ni o tužiocu koji ne zna da napiše optužnicu, nego o organizovanom i sistemskom delovanju organa vlasti koji sprovodi nečije naređenje iz političkih razloga i iz političke strukture.

Zbog evidentne zloupotrebe policije, pravosuđa i tužilaštva , tražim da se u celini ispita ovaj slučaj, i da mi se odgovori dostave u pismenoj formi.

Konkretno, zanima me koja je to viša vlast tražila da se šestoro anarhista optuži za međunarodni terorizam? Kako se policijski starešina odlučio baš za ovakvu kvalifikaciju i da li je i od koga dobio tu sugestiju? Zatim, treba utvrditi odgovornost u tužilačkoj organizaciji – od okružnog tužioca do tužioca Radovanovića, jer se mesecima pričalo o neprimerenosti takve kvalifikacije. Postavljam pitanje da je ministarstvo pravde izvršilo uvid u ovaj slučaj i šta su rezultati istrage u pogledu zloupotrebe tužilaštva i prvosuđa? Ako nije to do sada učinjeno, postavljam pitanje da li će ikada to ministarstvo, ili neko drugo, istražiti po čijem su nalogu zloupotrebljeni državni organi? Da li zamenik tužioca koji je pristao da potpiše ovu optužnicu trpi ikakve posledice?

Zanima me da li je sprovedena bilo kakva unutrašnja kontrola u policiji, jer je policajac koji je vršio iznudu iskaza zlostavljanjem identifikovan (Raša broj 237). Na ovo pitanje tražim odgovor od MUP-a i molim da mi tačno navede da li je taj policajac ispitan i da li su mu izrečene sankcije.

Ovim slučajem učinjena je velika šteta pravosuđu i ostalim institucijama, a sa druge strane postavlja se pitanje kako mi kao građani možemo biti sigurni da ćemo od strane državnih organa biti tretirani prema zakonu. Radi se o karakterističnom upadu izvršne vlasti u pravosuđe, a pošto to sve više postaje praksa, postavlja se pitanje da li u ovoj državi postoji samo Vlada ili i druge vlasti u koje ova ne sme da se meša.

Opisani slučaj šestoro anarhista je slučaj teškog kršenja prava građana i zahtevam da se temeljno istraži.

Danas, 10.03.2010.

Peščanik.net, 10.03.2010.