Britanskim medijima je prošle nedelje zavladao neki perverzni narcisizam. Novine su se očajnički trudile da dokažu britansko državljanstvo terorista iz Mumbaja. Za to nije bilo nikakvih dokaza osim nepotvrđenih priča u indijskoj štampi, ali je poslužilo da se potvrdi teza o tome da je čitavu operaciju organizovala Al Kaida i da se radi o još jednom sukobu islama sa ostatkom sveta.
Napadi u Mumbaju nisu deo globalnog džihada. Napadi na strane turiste u hotelima „Tadž“ i „Oberoj“, kao i na jevrejski centar Lubavič, bili su izvedeni tako da se obezbedi maksimum publiciteta – strategija koja je izvanredno upalila. Uzroke ovom košmarnom događaju treba tražiti u pogoršanju odnosa između hinduista i muslimana u Mumbaju i Indiji i regionalnih odnosa između Indije i Pakistana, još od osamdesetih godina prošlog veka.
Operativni ključ za napade u Mumbaju gotovo sigurno je bio u rukama D-Company, sve prisutnije i veoma efikasne kriminalne organizacije, kojom iz pakistanskog lučkog grada Karačija upravlja najmoćnija ličnost legendarnog mumbajskog podzemlja, Davud Ibrahim. Davud je morao znati za pripreme za napad, jer D-Company ima veoma raširenu obaveštajnu mrežu, koja se nekoliko puta pokazala efikasnijom od indijske državne obaveštajne službe.
Indijske obaveštajne službe počele su da istražuju kakva je Davudova uloga u napadima, jer on kontroliše većinu švercerskih puteva koji vode u ovaj veliki trgovinski centar Indije. On je 1993. svoju mrežu stavio na raspolaganje ISI-ju, pakistanskoj obaveštajnoj službi, kako bi joj omogućio da prokrijumčari ogromne količine eksploziva RDX. Kao što je mumbajski pisac Husain Zaidi pokazao u svojoj izuzetnoj knjizi Black Friday, taj RDX je onda upotrebljen u terorističkim napadima u martu 1993, u kojima je poginulo 257 ljudi, što je najveći broj žrtava u nekom od napada na Mumbaj u poslednje vreme. Osuđeno je više zaverenika, uglavnom zahvaljujući svedočenjima nekih bombaša koji su postali zaštićeni svedoci i otkrili planove terorista.
Dok Sasul, na koji se iskrcalo desetak napadača, jedan je od delova luke koji su pod kontrolom D-Company. U napadima iz 1993. Davud je uspeo da iskrca RDX tokom noći, tako što je podmitio policijske službenike odgovorne za nadziranje obale u Mumbaju i okolini. Ako se potvrdi da je Davud učestvovao u ovim napadima, to će značiti da su obalski službenici ponovo bili podmićeni.
Davud nije dolazio u Mumbaj u kojem je rođen i odrastao više od 20 godina, to jest od kada je pobegao u Dubai zbog optužbi za ubistvo. Pre nego što je otišao, eliminisao je nekoliko glavnih suparnika u borbi za mesto glavnog bosa u gradu. Njegova organizacija je od tada rasla i napredovala, trgujući uglavnom zlatom, narkoticima i oružjem.
Do 1993. D-Company je bila u potpunosti sekularna organizacija. Davud je musliman, ali njegova desna ruka i čovek od najvećeg poverenja bio je hinduista Čota Radžan. Ali nakon niza nemira nadahnutih jačanjem ekstremnog hinduističkog nacionalizma, muslimanska zajednica u Bombaju (kako se grad tada zvao) zabrinula se i uplašila. Dve trećine od 900 ljudi ubijenih u nemirima bili su muslimani, a neki Davudovi partneri su povređeni ili im je oštećena imovina.
Besan zbog antimuslimanskog rapoloženja, koje je podsticala lokalna nacionalistička partija Šiv sena, Davud je pristao da učestvuje u užasnim osvetničkim bombaškim napadima u martu 1993. Ishod je bio jedinstven zaokret u sve moćnijem svetu organizovanog kriminala u Mumbaju – grupe su se podelile po verskoj osnovi. Čota Radžan je osnovao sopstvenu organizaciju i počeo je pravi rat između hinduističkih i muslimanskih kriminalnih grupa. „Mumbajsko podzemlje je bilo najsekularniji deo grada“, rekao mi je Rakeš Maria, zamenik šefa policije. „Videli smo kako se verski uticaj širi u drugim oblastima, ali ni na trenutak nismo pomislili da bi tako nešto moglo da se dogodi i u svetu organizovanog kriminala.“
Davudova veza sa pakistanskim ISI-jem učvrstila se kada su vlasti u Dubaiju odlučile da njegovo prisustvo tamo više nije poželjno, jer kvari odnose Dubaija sa Indijom. Tako se on 2003. preselio u Karači. Većina analitičara se slaže da je to uvećalo Davudovu zavisnost od njegovih sponzora iz ISI-ja. Ipak, uprkos tome što gotovo četrvt veka nije bio kod kuće, D-Company i dalje dominira mumbajskim podzemljem.
Napadači su ovim napadima želeli da spreče bilo kakvo zbližavanje Islamabada i Delhija, budući da takav razvoj događaja preti da potkopa ekstremističke grupacije i u Indiji i u Pakistanu. Nema nikakve sumnje da će ovo ojačati hinduističke nacionalističke organizacije kao što je BJP, a sve se dešava i pred opšte izbore u Indiji.
Uporedo sa sređivanjem stanja u svojim haotičnim obaveštajnim i bezbednosnim službama, prioritet indijske vlade mora biti sprečavanje bilo kakve hinduističke odmazde nad muslimanima u Mumbaju. Davud Ibrahim možda veruje da zverstva koja čini pomažu siromašnim i skrajnutim muslimanskim zajednicama u Mumbaju i Indiji. Ali on ih time samo izlaže još većem riziku.
The Guardian, 01.12.2008.
Prevela Olja Petronić
Peščanik.net, 03.12.2008.
