Zapis ovaj iz Palanke je nostalgičan pomalo i iz pera je umornog putnika koji sa štapom u ruci povremeno prođe slavnom čaršijom.

Najpre o muzikantima jer narod naš tako naziva estradne umetnike i one vesele momke koji se vide u savamalskim kafićima, pa bogme i na Pravnom fakultetu BU u vreme održavanja čuvenih tribina. I to je naravno deo folklora, političkog posebno. Odjekne pesma uz piće – Op, cupa Srebrenica, nož i žica. U drugim prilikama i sada još uvek, dok traju pregovori između Beograda i Prištine, čuje se ono pomamno raspojasano – Ubi, zakolji da Šiptar ne postoji. Sve to novine beleže iz godine u godinu i jednako se čuje, i to zovu desničarske organizacije ili navijačke grupe, a tu ima i studenata i ratnika iz nedovršenih ratova naših na Balkanu. Etnolozi su to obradili – nije da nisu – ali folklor je to što je, on opstaje u narodu našem i neguje se. Koji je politički smisao svega toga – i o tome ovde nećemo dugo jer je jasno i o tome su pozvaniji od nas knjige napisali i kod nas i u svetu. Uostalom, muzikanti i političari, to mu ide zajedno.

Mnogo ozbiljnije stoje stvari sa mutantima koji se u novije vreme često pominju, i lideri stranaka ih pominju i to izaziva gužve na javnoj sceni, pa i ozbiljne nesporazume. U nedelju 5. februara u Novom Sadu – lično smo bili prisutni u dvorani – lider LDP-a je zagovarajući preokret i u Vojvodini kazao i ove reči: „Crkva je mutant pogrešne politike koja je uništila sve dobro u Srbiji“. Reč je prejaka i mnogi su se pitali šta su to mutanti, ali i ozbiljne analize sociologa pokazuju da je tu problem – nije naravno cela SPC, ali ima popova i vladika koji politički mutiraju, tako da je lider LDP skoro u pravu, jer šta sve nisu izjavljivali i radili tokom minulih godina, posebno tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Pobunio se na ove reči vladika bački preosvećeni Irinej kazavši da je to što govori lider LDP-a govor mržnje i nedopustivo nešto u našoj zemlji. Nećemo se baviti liderom LDP-a, ali u vezi s mutantima se mora nešto reći. Ko je čitao Darvina – a posebno Ž. Rostana francuskog akademika – zna da je to proces koji prati ljudsku vrstu i neke životinjske, a i da postoji politička mutacija. U svoje vreme je vladika bački Irinej – dok su Martić i njegova družina žarili po Hrvatskoj – kazao da je sada jasno „da je srpski narod definitivno izuzet od hrvatske države i vlasti“. Potom je mutirao i postao portparol SPC i sada on govori o nečijem govoru mržnje. Ono nedavno na Keju novosadskom svi znamo – sagnuo je glavu i gradonačelnik Novog Sada i utekao sa pomena žrtvama. Nije to ništa, jer mutacija je čudo. Kada je pokojni Đinđić činio što je mogao, ko je onaj što je rekao – Ako Đinđić preživi, Srbija neće. Posle je čovek mutirao i postao ugledni nacionalni radenik i zvaničnik režima uspostavljenog nakon ubistva Z. Đinđića. Naš pak lični prijatelj D. Bajatović je kazao kad su Đinđića ubili – Jedan je platio. Kada su se bojovnici JSO pojavili na ulicama i u crkvi sv. Marka na molitvi sa opremom za puč, čuveni doktor K. je zvanično izjavio da su se ti ljudi pojavili samo „u svojim radnim odelima“. On je kasnije politički mutirao i danas se sprema na čelu DSS-a za izbore đurđevdanske. Svi su oni na okupu, samo su mutirali politički, a mutacija je – da opet podsetimo – ne neki jednosmeran proces i kratkog trajanja, već ima više varijacija. Mutacija je čudo. U politici posebno.

Imamo mnogo primera političara među nama, ali nećemo dužiti i gnjaviti, jer dokumentacija Srđe Popovića je sigurno bogatija.

Kada ove političare neki nazivaju kameleonima greše veoma, jer pomenuta stvorenja nemaju to svojstvo kao stečeno – ona su takva i ponašaju se tako samo u samoodbrani od agresivnijih stvorova u prirodi. Pomenutim našim političarima niko ne preti niti im je pretio i oni su samo politički mutirali. A mutacija ministra I. Dačića bi zbunila i Darvina i Žana Rostana. Mutacija je čudo uistinu. Bio je Dačić zvanični portparol Miloševićeve SPS u vreme ratova i rušenja države, a sada je u Vašingtonu negde sve zaplašio ruskim nuklearnim štitom koji će biti postavljen u Srbiji i koji će biti sigurno efikasniji od kišobrana patrijarha Pavla, pod kojim su se krili i popovi i ratovođe dične, svi zaredom do Irineja Bačkog i tolikih drugih.

Mutacija je čudo, a tek politička mutacija je čudo nad čudima, pred kojim bi zanemeli i Darvin i Žan Rostan.

Liči ovo na šalu, ali dao bi bog da je tako, budući da je kod nas Nečastivi davno odneo svaku šalu. Isti su nas doveli u devedesete, isti i sada rade – ili njima slični – da se opet vratimo u devedesete godine. Ako i sredina osamdesetih nije u nacionalnom kalendaru, i crkvenom i građanskom. Izbori se bliže i mutacija će činiti svoje jer – bili smo tamo lično – Toma Grobar je ispevao najlepšu himnu vojvođanskoj autonomiji kazavši da je Vojvodina „lokomotiva našeg puta ka članstvu u EU“. Mutacija je uistinu čudo, a da se odvija višesmerno, to i deca valjda znaju.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 10.02.2012.


The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)