U zapisu ovom biće reči o mukama premijera I. Dačića u ovim pregovorima oko Kosova, ali su neka objašnjenja – čak i teološka – ipak nužna.

Najpre u vezi sa mytarstvima ili mukama kroz koje prolazi premijer Dačić – moglo bi se reći i – hod po mukama, ali to nije sve. Reči iz starog našeg jezika su semantički tako bogate da se u svakom, pa i najboljem i najpreciznijem prevodu dosta gubi. Ova reč koju koriste naši stari pisci je bogatija od novolatinske varijante i to sigurno. Naravno, i ornitolozi imaju tu reč i ona znači promene – kod ptica – ali mytarstva su i složeniji pojam. Reč je o Bogorodičiniom hodu po mukama pakla u koji je sišla. To je najbolje.

Svi pominju da nas čeka neki pakao narednih dana ako pregovori u Briselu propadnu. To je pomenuo i sam gospodar A. Vučić, a i bez toga vidimo da to može tako biti. I svi se spremaju da optuže premijera Dačića, pa ima zahteva i da on odmah podnese ostavku. Najteže pitanje je – ako tako bude – da li je samo Dačić za to kriv. On je socijalista i menjao bi svet u duhu svojih učitelja, pa je spreman da menja i Kosovo, ili ako ništa drugo da ga podeli. Pa da tamo bude neka RS s onim što se zove M. Dodik i da tako rešimo problem. Neće to Albanci, a neće ni SPC, i to nikakvu podelu, i tu se Dačićev napor uistinu pretvara u hod po mukama. On je nosilac, između ostalih, i ordena sv. vladike Nikolaja koji mu je SPC stavila na grudi – a ima Dačić i drugih problema: njega je nacionalna elita godinama vukla ovamo gde smo stigli i odakle ne znamo kuda ćemo. Zaista je ovo hod po mukama, a ne tradicionalna metafora. Ako ispuni nemačke uslove ne gine mu žig izdajnika, ako ne potpiše biće opet kriv za sve. Ostavka mu ne gine. U vladi je puno radikala koji su se presvukli, pa i nisu mnogo, a ne zna se kako će se odrediti sam vojvoda Toma, koji i ne krije da se nije baš presvlačio. Niti se odriče vojvodskoga čina. Mase kliču A. Vučiću i hoće narod da ga izviče za premijera umesto I. Dačića. Vučić se nećka kobajagi, ali jasno ne kaže šta će biti. Kao, za sada neće da smenjuje Dačića, a za kasnije ćemo videti. Možda gospodar Vučić i hoće, ali neće da kaže, a zapravo zašto ne bi bio i premijer, kada je sve osim što nije pratrijarh srpski. Mesto u SPC nije upražnjeno, a partijarh Irinej ni ne pomišlja da podnosi ostavku – neke pape rimske time opsenjuju svet, mi nećemo. Šta ko želi i priželjkuje to ne znamo sigurno, ali i sa željama nije stvar jednostavna nikako. Dačić neće da bude ni knez Pavle, ni Dragiša Cvetković pa da ga potomci kunu kao izdajnika. Albanci neće, pa neće, a Nemci su jasno definisali sedam uslova. Tu su i neizbežni Amerikanci sa svojom vojskom koju su prekomandovali iz Avganistana da služi na severu Kosova. I Dačić zaista hoda po mukama paklenim, i mi svi sa njim. Niko neće u pakao, jer ni naši sveci i osvetnici nisu tamo – neki su u Hagu, neki nisu i neće.

To sa željama je najteže i tu je opet nužno jedno teološko tumačenje i preciznije određenje, ali to nije baš jednostavno.

I same želje mogu biti grešne i odvesti u pakao. Svi mi znamo ono komplikovano mesto iz jevanđelja po Mateju – 5. 28 – koje teolozi različito tumače do dana današnjega. To je ono gde se kaže da ako čovek pogleda na ženu sa željom u srcu svojemu, počinio je greh i bolje mu je da odseče ruku ili neki drugi ekstremitet nego da gleda na ženu sa željom u srcu svojemu. A tek da čovek pogleda sa željom čoveka ili žena ženu, da i ne pominjemo, kao ni želje koje mnogi usmeravaju prema deci. Neki teolozi kažu da se to odnosi na tuđu ženu – kod nas je aktivna ta škola mišljenja u SPC – ali neki kažu da se to odnosi i na sopstvenu ženu sa kojom samo valja porod da izrodimo, i ništa više. Među homelijama papskim ima jedna iz usta pape Jovana Pavla II, izrečena na trgu sv. Petra u Rimu i to oktobra meseca 1980. godine. Tamo kampuje masa sveta i svaku reč brižljivo prati. Upitan da li se to odnosi i na sopstvenu ženu, papa je rekao “odnosi se na svakog čoveka i na njegovu ženu”. Neki su to doživeli kao skandal, ali papa je papa i mora mu se verovati, ili ako neko neće neka mu i ne veruje, a mi beležimo ovo da bismo objasnili problem želje, koju smo već pomenuli kao još jednu Dačićevu muku. Naravno, političku muku. Bilo kako bilo, premijer I. Dačić hoda po mukama, a prate ga želje svakojake. Svi žele da ga smene, možda to i on sam želi ali – niko ne žuri niti se precizno izjašnjava, jer niko ne zna šta će u Briselu još biti. A javljaju da baronica Ešton savija fascikle i kaže – dosta, jer ima druga posla. Neki u Beogradu kažu šta žele i ne kriju da žele da Dačić ode, ali ne znaju koga bi i kako bi to izveli u ovom trenutku. Vojvoda Toma kao šef države kaže tako – kao i uvek – da ništa ne kaže. Onako okruglo pa na ćoše.

I u Briselu je mećava snežna, a evo sneg pokriva i ulice grada koji neće i ono što hoće ili hoće ono što neće.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 29.03.2013.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)