Hodže viču a derviši huču
reč iz Bosne

 
To je uvek tako kada se situacija iskomlikuje i kada dođe do takve zategnusti pa i do velikog kijameta ili do rata. Uzburkaju se strasti a verske vođe sa crkava i zvonika počnu da agituju i da ističu na crkvama i džamijama političke barjake. Razume se u podeljenoj IZ u Srbiji vodi se borba za vlast i tu se valja prisetiti jedne orijentalne sintagme tako ljupke i slikovite koja kaže da i onaj najšareniji i najveći tepih ili ćilim u džamiji mali za dvojicu imama.

Zavitlao je veliku prašinu muftija Zukorlić u Novom Pazaru i započeo je političku borbu. I tako sada imamo borbu na dva fronta, na jednoj strani on se bori protiv IZ u Beogradu, ali i protiv države Srbije. Borba je tako ljuta, da se na ulicama Novog Pazara ne preže ni od oružja, još nema mrtvih, ali ranjenih ima dosta. Pravo je čudo kako se čak i ugledni komentatori ne snalaze u ovom političkom kijametu i nije im jasno o čemu se radi. IZ je podelila država i njene strukture moći sa političkim ciljem kako bi se stekla neka vajda na izborima koji se približavaju. Pod jednim barjakom su ministri u Vladi Srbije a pod drugim opozicioni političari koji gledaju da i sami nešto ušićare. Politička piromanija efendije Zukorlića ima bogat registar zapaljive retorike pa on u jednom momentu preti kako će „goreti ne samo Sandžak nego i cela Srbija“ iza toga optužuje efendija Zukorlić i SPC da mu ona navodno radi o glavi i da se bavi „pokrštavanjem Muslimana“. Naravno dokaza da je SPC u to umešana nema, ali, šta je tu je – u tuči se motka ne bira.

Setio se efendija Zukorlić da traži autonomiju za Sandžak i tu ga muče dva momenta s kojima se uopšte ne snalazi. Najpre, imao je Sandžak autonomiju po odluci ZAVNOS-a novembra 43, pa sve do 45. ali je to bila autonomija drugoga tipa, a nikako verska, i funkcionisala je dobro jer je na njenom čelu stajao Srbin Sreten Vukosavljević, koji je imao sluha i za težnje muslimana, i Srba, i drugih u ovoj nemirnoj regiji. Setio se efendija Zukorlić i Južnog Tirola – a tog južnog Tirola setili su se i neki Srbi sa Kosova – pri čemu izgleda da autonomiji južnoga Tirola gotovo ništa ne znaju. Ta je autonomija ustanovljena i obuhvata veliku teritoriju pod Savojskim Alpima, i ona funkcioniše u sekularnoj modernoj evropskoj državi.

U ovoj borbi, nisu poznate neke činjenice i sa njima se tako proizvodljno postupa da je pravo čudo što ni u Beogradu niko ne snalazi.

Iz beogradske IZ koja ima i reis-ul-ulemu Zilkića, odgovaraju da muftija Zukorlić zapravo „ugrožava verska i druga prava muslimana u Srbiji“. Svoje legendarno nesnalaženje pokazuju i vlast i opozicija u Beogradu – neki opozicioni prvaci pohitali su da se stave na stranu Zukorlića, ali im ne ide u glavu da to neće moći tako. Kada se verske vođe pretvaraju u političke vođe, što smo mi pravoslavci imali još sredinom osamdesetih godina, posledice se brzo vide i zaista je čudo da ih sada mnogi ne primećuju. Svi zajedno i verske vođe i političari i u Novom Pazaru i u Beogradu ne vraćaju nas samo u devedesete godine, nego nas vraćaju zapravo još u osamdesete godine. Iskustvo izgleda nema neku veliku vrednost i muslimani ne vide kako je prošao njihov komšija vladika Artemije koji je bio i verski i politički vođa koga su sada iz SPC odriču.

Najvažnije je to da je efendija Zukorlić hoće ovaj problem da internacionalizuje, a to je opasno i po državu, a i po same muslimane, jer do sada niko nije zapazio da su verska prava muslimana ugrožena. Oni imaju svoju veronauku, koju sada efendija Zukorlić bojkotuje zbog toga što postoje drugi muslimani, a verska nauka je jedna. Do sada niko nije ponudio dokaz da taj problem postoji, ali je očevidno da je efendija Zukorlić razvio politički barjak i da hoće političku i svu drugu vlast u ovoj regiji. Dobar je znak što većina muslimana u regiji, pa i u Srbiji uopšte, ne sledi ovu njegovu „logiku“, i to uliva nade da se ovde problem neće otvoriti i da nećemo dobiti „drugo kosovo“. Jedna istina da je samo u sekularnoj demokratskoj državi moguća puna sloboda vere, a da slobodu vere ne mogu da organizuju ni crkve ni druge verske zajednice jer se uzajamno glože, ovde nikome ne pada na pamet.

Još nije kasno da se suočimo sa problemima Sandžaka – nezaposlenost, siromaštvo, ali smo mi ovde na Balkanu veliki majstori za fatalna istorijska zakašnjenja – nama treba nešto da se desi pa da počnemo da razmišljamo.

Licemerje se ranije ili kasnije plaća: kada je 2007. donošen Zakon o crkvama i verskim zajednicama, svi su se složili, pa i muslimani, da jedna – a to je SPC – bude najravnopravnija. Kada se sada vode ljute bitke oko placa za izgradnju zabavišta, efendija viče da je to vakufska zemlja, kao da se to ne može rešiti drugim terenima za gradnju, i opominje da se drugim verskim zajednicama više daje nego njemu. To licemerje počelo je sada da nam se sveti.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 14.09.2010.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)