Izjava Vojislava Šešelja o ubici Zorana Đinđića precizno karakteriše nacionalnu vladu koju bi da sastave SRS-DSS-NS-SPS-PUPS-JS i nestranačke ličnosti. Pomažu i komentari perspektivnih članova nacionalne vlade. Kandidat za ministra policije, kako se u Srbiji naziva ministar za unutrašnje poslove, objašnjava da u toj izjavi nije reč toliko o samom ubici, već o ogranizaciji Crna ruka, koju bi, može se pretpostaviti, taj ministar i njegova nacionalna vlada obnovili, kako bi se uklanjanjem izdajnika ostvarili nacionalni ciljevi. Nacionalna bi vlada, dakle, obnovila Jedinicu za specijalne operacije.

U tom kontekstu, potpuno je nevažno da li će partije koje bi htele da sastave nacionalnu vladu odlučiti da odustanu od poništavanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Jer nacionalna vlada nema za cilj da nešto postigne u međundarodnim odnosima, već da preokrene politički razvoj u zemlji. Nacionalna vlada je trebalo da poništi SSP kako bi se presekle veze Srbije i Evropske unije i smanjio politički prostor proevropskim strankama. Odustajanje od poništavanja SSP postaje beznačajno, jer nacionalna vlada ne namerava da nastavi sa integracijom zemlje u Evropsku uniju.

Stvarni cilj je revizija sudskih presuda koje bacaju rđavo svetlo na nacionalnu stvar i restauracija sistema, pri čemu su, kada je reč o izdajicama, sva sredstva dozvoljena. A ko je izdajnik moći će da se pročita u knjizi, pismu ili dopisu Vojislava Šešelja, ako je ceniti po izjavi SRS kandidata za ministra policije.

Koliko se može videti, nagoveštaji da nacionalna vlada ne samo da ne bi radila na evropskim integracijama, već i da bi radila na restauraciji policijske države, ne zabrinjavaju sve one koji se nadaju da će uzeti učešće u njoj. Njihov problem su glasači. Nacionalna vlade nije dobila podršku na izborima 11. maja, a nacionalne partije su prošle još gore u drugom krugu izbora u Vojvodini. Jasno je da bi sličan ishod imali i eventualni novi izbori u Srbiji. Glasači su podigli ulog nacionalnoj vladi. Nije više dovoljno odustati od nacionalne spoljne politike, već bi bilo potrebno da se nacionalne partije praktično preko noći sasvim promene. To sa postojećim rukovodstvima i nezavisnim saputnicima – nije moguće.

Ovi će izbori, a posebno rezultat u Vojvodini, uticati i na Demokratsku stranku, koja takođe povremeno koketira sa idejom o nacionalnoj vladi, to jest o vladi koja vodi računa, kako se to kaže, o „državnim i nacionalnim interesima“. Ta bi fraza trebalo da znači da se ne odustaje u potpunosti od kontinuiteta sa političkim ciljevima iz prethodne dve decenije. Ovi izbori su pokazali da većina zahteva diskontinuitet. Proevropska vlada će morati da vodi računa da tu većinu ne razočara.

Konačno, rezultati izbora u Vojvodini trebalo bi da imaju posledice i na planove o raspolaganju resursima, koji se nalaze pre svega u toj pokrajini. A to znači da će morati ponovo da se pregovara o privatizaciji naftne industrije i o poslovnim planovima sa Gaspromom. Uopšte, Beograd će sa Vojvodinom morati drugačije da razgovara, što je još jedan problem koji nacionalna vlada ne bi mogla da reši.

Dakle, glasači su rekli svoje i o nacionalnoj vladi, i o „državnim i nacionalnim interesima“, i o politički motivisanim poslovima. Sastavljanje nacionalne vlade posle ovih izbora bilo bi suprotno volji glasača i stoga veoma skupo preduzeće.

 
Peščanik.net, 26.05.2008.