Vladimir Putin je brzinom misli protrčao kroz Beograd, jurili su ga svi, patrijarh, predsednik, rektor, niški bajkeri, fudbaleri da mu uruče darove… davao je ko je šta imao: ordenje, monografije, doktorate, dresove, a visoki gost je uzeo šta je u letu uhvatio. Ne znam šta se govorilo iza zatvorenih vrata, ali ovo što nam je bilo dostupno da vidimo bilo je zazorno gledati. Premijer Cvetković, koji se sa aerodroma do palate Srbije dovezao koleginom limuzinom marke zil – 41052, koja može da izdrži manji nuklearni udar, i da umesto točkova pređe na vožnju gusenicama, prepričavao je novinarima kako izgledaju sedišta limuzine, kako su ta kola toliko velika da u njima može da se održi konferencija… Tadić je dragom gostu objašnjavao kako su nam slični jezici, pismo, a naročito trobojke, šefica najveće poslaničke grupe nam je prepričavala kako je Putin, veliki šeret, rekao – eh, da mi u Dumi imamo toliko stranaka, ništa ne bismo uspeli da uradimo… Patrijarh se zahvaljivao Putinu na ljubavi koju gaji prema SPC, a ovaj mu je odgovorio da je za njega vera iznad svega. 20.000 ljudi na stadionu Crvene Zvezde je ovacijama pozdravilo velikog ljubitelja Srbije, pravoslavlja i fudbala, a setni rektor BU je rekao da je pun razumevanja što počasni doktor Putin nije mogao da dođe u rektorat i primi dar, nego je izabrao da ode na Marakanu.

Posebno je tužna priča način na koji su tzv. ozbiljni mediji izveštavali o Putinovoj poseti… rekli su nam sve, i šta je jeo grilovano, a šta pohovano, da je za dezert imao punjenu krušku prelivenu kremom, da je doleteo Iljušinom vrednim 300 miliona dolara, da ga je dočekalo i pozdravilo 152-oje gardista, da je žena vojnik uvežbanim pokretom metlicom sklanjala svaku mrvicu sa crvenog tepiha na koju je trebala da kroči noga dragog gosta… Izveštavali su nas ko je nosio koju značkicu na reveru: crvenu značkicu su nosili članovi pregovaračkog tima, plave – saradnici nižeg ranga, zelene – naoružana lica, koja su nosila revolvere marke glok. Jedini koji nisu morali da nose značke i revolvere, mada bi im lepo stajali, bili su Putin i Tadić… Rečeno nam je da nam je Putin doneo paket vredan 10 milijadi dolara, da na 800 miliona možemo da računamo koliko sutra… Saznali smo i da su ruski novinari, s pravom, iznenađeni ljubavlju kojom je njihov predsednik obasipan iz minuta u minut u srpskoj prestonici. Ni oni nisu znali koliko ga volimo, a volimo ga ne zato što je karatista, alpinista, motociklista, jahač divljih konja i pecaroš, nego zato što je Putin sve ono čemu smo se oduvek divili – opasni KGB-ovac koji je mnoge veštine iz tog perioda svog života preneo i u Kremlj. Divimo mu se iz istih onih razloga zbog kojih smo se divili brutalnosti i bahatosti Slobodana Penezića-Krcuna i Leke Rankovića.

A Putin se ponašao kao da mu je malo dosadno, između fraza o ljubavi između dva naroda, govorio je da ga interesuje samo biznis, da nema ništa protiv ulaska Srbije u EU, ali da to ne sme da poremeti odnose sa Moskvom. A u NATO – nikako ne smemo ako želimo njegovu naklonost.

Malo smo se pred gostom i obrukali, Mrkonjić je, nezgrapan kakvim ga je bog dao, posle potpisivanja nekog od mnogobrojnih a nedefinisanih sporazuma, oborio stolicu koja umalo nije pala na Cvetkovića, neka prokleta drvena vrata se nisu sama otvorila pred Vladimirom Vladimirovičem, ali on se, izveštava nas Politika, nije dao zbuniti nego je sam, lično pogurao velika drvena vrata.

I to nije sve. Neko je na TV Vojvodina ispod slike na kojoj se rukuju naš i ruski šef, napisao: potvrda NEprijateljstva. To je od direktora TV Vojvodine protumačeno kao sabotaža, narušavanje srpsko-ruskog prijateljstva, odmah su pala otpuštanja, suspenzije i izvinjenja.

Ne znam da li je neko otpustio novinara ruske državne televizije koji je pre neku godinu rekao da je Đinđić dobio metak koji je kao marioneta zapada i zaslužio, ne znam da li se neko usudio da pita nekog Rusa, ne mora Putina, zašto je Miri Marković i Marku Miloševiću, za kojima je bratska Srbija raspisala poternicu, Putinova Rusija dala politički azil. Jel to poštovanje i ljubav među braćom…

Muzika u današnjoj emisiji:  Gil Scott-Heron – I’ll Take Care Of You

 
Peščanik.net, 25.03.2011.

Leave a Reply