Dobar dan. Verovatno ste čuli da su četvorica radnika poginuli radeći na sanaciji klizišta u Beogradu. Stiže jesen i svi koji imaju kuće na klizištima ili uz reke i pritoke imaju mnogo razloga da se plaše svake veće kiše. Stiže onda zima, starci napušteni od svih, bez ikakvih materijalnih primanja, umiraće od hladnoće i gladi, kao što se to dešavalo prošle godine. Desetine hiljada ljudi više ne može da otplaćuje kredite za stanove ili mali biznis koji su započeli. Imamo državu sa najvećom inflacijom u Evropi, imamo državu sa najvećom stopom nezaposlenosti i bolesnim stepenom korupcije, i tako mogu do sutra da nabrajam.
Ovo je dvanaesta sezona Peščanika i mnogima je već dosta ovakvog mračenja, reći će – ima li ova da kaže nešto što ne znamo. Pa nemam, u tome i jeste problem. U tome što smo zaglavljeni u ovom živom blatu koje zovemo svojom zemljom. U tome što imamo tzv. političku elitu koja, budući da je suviše nesposobna i do srži korumpirana da bi rešavala ekonomske i socijalne probleme, suviše nesposobna da upristoji državu toliko da može da dobije kandidaturu za Evropsku uniju, onda se ta elita hvata za večnu zlatnu granu srpske politike – Kosovo. Najskuplja srpska reč će opet poslužiti kao izgovor za sve. Juče je Božidar Đelić na sastanku sa ambasadorima zemalja EU rekao da je dramatično opala podrška građana članstvu u Uniji, jer su besni zato što su međunarodne snage pucale na goloruki srpski narod na graničnim prelazima na severu Kosova. Ministar policije i gradonačelnik Beograda, da ne pominjem druge državnike, traže odlaganje Parade ponosa, jer će zbog situacije na Kosovu naša frustrirana deca iz klerofašističkih organizacija i navijačkih klubova rušiti Beograd i prebijati policajce.
Nasilje se ovih dana valja Srbijom, od Temerina gde izbijaju tuče na nacionalnoj osnovi, do skupštinskih hodnika gde mahnite radikalke jure šefa Odbora za bezbednost Bajatovića koji mora da se skriva po kancelarijama svojih kolega. Ljute su radikalke zato što on ne brani Kosovo kako su one zamislile dok su se frizirale u komšiluku. Sve je to ništa prema nasilju koje će u nedelju vladati u prestonom Beogradu. Opet će se u Bulevaru revolucije umesto tramvaja čuti kopita policijskih konja. Opet će grad nadledati helikopteri, na Terazijama će se parkirati hameri, a većina Beograđana će se sakriti iza svojih roletni. I sve to, jer nekoliko stotina homoseksualaca želi da se prošeta u krugu od nekoliko stotina metara da bi svojim sugrađanima rekli da se boje da uđu u gradski prevoz, da se boje da uđu u lokalnu samouslugu, da su diskriminisani i da samo žele ona prava koja im je ova država već i dala. Na prvi pogled je šokantno koliko se strasti podiglo oko ovogodišnje Parade ponosa, koliko je pravoslavne braće ovo doživelo kao napad na svoju nadaleko čuvenu muškost, počev od gradonačelnika Beograda i Jagodine, pa sve do Bore Čorbe i ostalih neporočnih hrišćana. U stvari, ovde se ne radi ni o hrišćanskim vrednostima, ni o muškosti, ni o porodičnim vrednostima, ovde je reč o novoj političkoj mobilizaciji najcrnjih desničarskih i šovinističkih snaga koje su ovu zemlju sahranile u poslednjih četvrt veka.
Dan uoči Parade ponosa, nova politička stranka kao nova tačka okupljanja tih marodera, Sabor Dveri, organizovaće tzv. Porodičnu šetnju. Već su upozorili predsednika da prestane da se igra s vatrom i da zabrani Paradu ponosa, da Beograd ne bi goreo kao nedavno London. Šta je to osokolilo srpske sokolove iz srpskog Sabora Dveri da ovako otvoreno prete nasiljem, jer to jeste pretnja nasiljem, ma kako braća bila uredno zakopčana? Pa, prvo to što je njihova prošlogodišnja šetnja u odbranu srpske porodice bila uvertira za ulični rat koji se vodio sutradan, a koji je rezultirao sa 140 povređenih, od kojih su, gle zanimljivosti, skoro svi bili policajci. Dverjani nemaju razloga da se ne nadaju uličnom ratu i ove godine. Drugo, osokolilo ih je to što su iza te pretnje nasiljem svoje ime stavili akademici, profesori Beogradskog univerziteta, sveštenici, urednici. A šta je zajednički imenitelj svih tih ljudi? To što su to oni ljudi koji su branili ratne zločince, branili i skrivali ubice Zorana Đinđića, to su svi oni čije su stranke, kao Demokratska stranka Srbije, radikali, Stranka srpskog jedinstva, Nova Srbija, propali na političkoj sceni i sada preko svoje dece iz Dveri pokušavaju da povrate uticaj koji su nekada imali. Sabor Dveri je neka vrsta Jedinica za specijalne operacije svih tih ljudi. Žrtva će biti demokratska i evropska Srbija, koja je isto toliko slaba kao nekada vlast Zorana Đinđića. I da ne zaboravim podršku koju ova jedinica ima od Srpske pravoslavne crkve. Njene vladike, počev od Atanasija, Amfilohija, pa sve do Nikanora i Filareta, Dverima i ostalim klerofašističkim organizacijama davali su i daju ne samo očinske savete, nego i očinske pare.
Sedište Demokratske stranke prošle godine je gorelo i goreće opet, ako šef Boris Tadić ne shvati da svi ti branioci porodičnih vrednosti i njihovi duhovni i intelektualni oci nišane učesnike Parade ponosa, ali zapravo gađaju njega. Patriotski krici koje pušta povodom Kosova neće mu pomoći. Crvena linija koju je pominjao pre neki dan američkoj državnoj sekretarki nije Jarinje, nego je u parku Manjež, 500 metara od njegove kancelarije. Tako se namestilo da posle Karlovca, Karlobaga i Virovitice, posle Jarinja, Srbija mora da se brani u parku Manjež. Tako se namestilo da priču o velikoj Srbiji zameni priča o seksualnom opredeljenju. Jasno mi je i da među mnogima od vas, među mnogim slušaocima ove emisije, ima onih koji će reći ono što govore mnogi političari – imamo većih problema od prava homoseksualaca. Pa imamo, ali niko se nije usudio, nijedna grupa, nijedna stranka, nijedan sindikat da javno izađe, definiše neki racionalni zahtev koji seže dalje od zahteva za nekoliko stotina dinara više u novčaniku. Parada ponosa nikoga ne sprečava da rešava te velike i goruće probleme. Ali da se ne pravimo glupljima nego što jesmo: niti je Porodična šetnja Porodična šetnja, niti je Parada ponosa samo Parada ponosa, ma koliko njeni organizatori želeli da ona to bude.
Za ovaj vikend mnoge strašne snage, a to nisu navijači, iskušaće snagu države, proveriće koliko je trula i čekati prvu priliku, a to su već sledeći izbori, da nas vrate u izolaciju i samoizolaciju u kojoj smo, sećate se, već bili. Verovatno će većini građana ovo biti samo još jedna nepogoda koja treba da prođe. Takozvani mirni, obični Beograđani će se sakriti, što reče Kusturica, u mišje rupe, ali, što takođe napisa Vojin Dimitrijević u pismu podrške Paradi ponosa, a citirao je čuvenog pastora Nimelera – kada ojača agresivna manjina i kada se snabde batinama, doći će na red i većina mirnih građana, koja se agresivnim grupama u stvari najmanje sviđa.
Najava za emisiju 30.09.2011.
Peščanik.net, 30.09.2011.
LGBTQIA+