Izgleda da smo napravili korak unazad od provalije koja nam je pretila posle izbora. A naša provalija je vazda ista, ogleda se u vladavini Koštuničinih mračnjaka, Šešeljevih marodera i Miloševićevih saučesnika u ubistvu Srbije. Presudio je, izgleda, gospodin Palma, koga ćemo proglasiti prvim srpskim Evropejcem. Naravno, za vladiku Atanasija on će biti najveći srpski evroslinavac, a za Koštunicu najveći izdajnik kosovskog zaveta. Gospodin Palma neće da pregovara sa Koštunicom od kako su eksperti DSS-a za Judin pečat, na čelu sa Aleksandrom Simićem, sećate se Crne Gore-kvazi države, sporazum sa EU proglasili pravno ništavim. Gospodar Jagodine je najavio svoj savez za DS-om, a da bi potvrdio svoje evropsko opredeljenje istetoviraće se zvezdicama sa zastave EU – ima mesta za svih 27.
Naravno da je to dobra vest. Izgleda ćemo uskoro znati kraj ove razvratne priče o koalicionim dogovorima. Sada je odnos 125 prema 125 poslanika, a demarkaciona linija je ratifikacija sporazuma sa EU. Na potezu je SPS. Čujem da jastrebovima u ovoj ogavnoj stranci, kao što je onaj Obradović, demokrate nude mesto prvog čoveka Beograda – samo da on i ostali Mirini puleni zatvore oči pred veleizdajničkim gestom ulaska SPS-a u koaliciju sa demokratama.
Ne znam šta će se dešavati sa Vučićevim i Mladenovićevim protestima i performansima u Beogradu. Vučić bi morao da se izražava malo preciznije. Njegovi sledbenici i saborci, na čelu sa vojvotkinjom Natašom Jovanović, mogli bi da pomisle da je performans neka nova vrsta pištolja, pa da dođu pred skupštinu naoružani.
Valjda će uskoro prestati ovo stanje polusvesti, u kome se lelujamo između bele smrti i buđenja, valjda ćemo uskoro dobiti tu proevropsku vladu. Do tada nam predstoje dani i dani, u kojima će se političari-piljari gristi, otimati i mrcvariti za svako mesto u komisijama, stanicama milicije, bolnicama, placevima i parking servisima. Sve to je, kažu razumni ljudi, mala šteta u odnosu na dobit koju ćemo imati sa vladom koja bi ratifikovala sporazum, a onda ga primenila.
Ovo sa ratifikacijom razumem: njih stotinu i neki će dići ruke u vis u skupštini i gotovo, ali gde su svi ti ljudi iz stranaka, jer drugima neće dati, koji će hteti i znati da sprovode neophodne reforme? Koja će se proevrospka stranka usuditi da kaže da onaj ustav koji je sama izglasala ne valja, da se mora menjati, ne samo ona suluda preambula o Kosovu, nego i mnoge druge stvari. Koja će se stranka, na primer, odreći svog stečenog prava da poslanicima komadnuje kao lutkama, to jest ukinuti blanko ostavke. Koja će se proevropska stranka odreći svog prava da komanduje tužilaštvima, sudovima, nezavisnim regulatornim telima, narodnom bankom i narodnim javnim preduzećima.
Dok čekamo vesti posle kojih ćemo moći da odahnemo, zemljom vlada ko hoće, ko je pri ruci i ima neku silu. Toplički Gvozdeni puk vlada Kuršumlijom, najavili su da će biti krvoprolića ako ne dobiju petu ratu ratnih dnevnica, prete sudijama u Kuršumliji, tužilaštvo ne reaguje – ko će da se kači sa naoružanim ljudima.
Ove nedelje smo prisustvovali i jednom veličanstvenom trenutku: Barak Obama je postao kandidat za predsednika Amerike. Taj čovek se pojavio ni od kuda, a onda su ga milioni Amerikanaca prepoznali i izneli ga do vrata Bele kuće.
Izabrali ste da ne slušate svoje sumnje i strahove, rekao im je budući predsednik SAD, već svoje najveće nade i najviše težnje. Obama je Americi ponudio promene i ona je to bez rezerve prihvatila. Promene, to je ključna reč.
Emisija Peščanik, 06.06.2008.
Peščanik.net, 06.06.2008.
