Nova školska godina u Beogradu počela je tučom u kojoj je jedan učenik izboden nožem. Letos su se tukli monasi, pa vaterpolisti, pa arhitekte jedne poznate projektantske kuće, pa odbornici SRS, a završilo se juče sa učenikom. Nasilje se širi Srbijom kao virus za koji lek treba da pronađu oni koji su ga pustili iz laboratorije. Država nam je u nevolji jer ne isporučuje tzv. studenta i košarkaša Miladina Kovačevića, koji je u Americi teško prebio jednog američkog studenta. Juče je saslušan, ali kao svedok, u postupku protiv bivšeg vicekonzula koji mu je pomogao da pobegne iz Amerike. Njemu, studentu i deliji, niko ništa ne može jer naš zakon ne dozvoljava isporučivanje naših građana.
Siledžije će biti bezbedne, kako u zemlji tako i u inostranstvu, između ostalog i dotle dok ozbiljno, a ne prividno, ne poželimo ulazak u EU. Ivo Sanader je pre neki dan rekao da Hrvatska mora da menja svoj zakon koji zabranjuje isporučenje građana ako želi u EU, iako mu je jasno da će desetine hrvatskih državljana odmah morati da pošalje u Bosnu, gde ih traže zbog ratnih zločina. Naša država je nemoćna pred Miladinom košarkašem, pred bandom koja je rušila Beograd na Koštuničinom i Nikolićevom mitingu za spas Kosova, ali se zato ovih dana dala u poteru za Biljanom Srbljanović, zato što je na promociji Peščanika u Pančevu braću iz Dveri Srpskih, koji su na silu pokušali da prekinu promociju, nazvala magarcima. Optužena Srbljanović Biljana ima da se pojavi pred sudom zbog narušavanja javnog reda i mira. Od Aranđelovca na ovamo, Peščanik i njegovi gosti, poznati policiji zbog ranijih krivičnih dela, ljudi kao što su Biljana Srbljanović, Vesna Rakić-Vodinelić, Teofil Pančić, Mirko Đorđević, ne mogu da održe promociju knjige bez prisustva policije. Nije mi poznato da su se pred sudijom pojavili gradonačelnik Topole koji je organizovao prekidanje promocije u Aranđelovcu, ni fašisti iz Stroja koji su pokušali da prekinu promociju u Futogu, ni božiji dečaci iz Dveri Srpskih.
Neće se niko od naših sagovornika i gostiju pojaviti pred takvom pravnom državom, a ako se pojavi neće biti sam. Pozvaćemo i vas da nam se pridružite, da kolektivno odgledamo tu predstavu zvanu srpska pravna država. A nju će ubuduće graditi i Gorica Gajević, kao javni pravobranilac u Raškoj. Odbornici DS su prilikom glasanja za drugaricu Goricu bili uzdržani. Svi su se vratili, pa i Gorica, ima neke simbolike u tome. Meni se danas čini da nam to budućnost šalje drugaricu Goricu kao svoga glasnika.
I sad, kao mi smo oboleli od ogorčenosti, kao da je to neka bakterija koja napada neotporne, pa treba da se lečimo. Ministar zdravlja je proletos promovisao kampanju, koju je nazvao Zdravlje se osmehom prenosi. To je doduše bila reakcija ne na nas, pacijente, nego na nasilje nad lekarima i radnicima hitne pomoći. Ako ministar nastavi sa ovakvim idejama i ako nastavi da ovim tempom menja zdravstvo, lekarima i medicinskim sestrama će biti potrebni panciri, kao što su prošle godine kineske vlasti u nekoj provinciji zbog nasilja pacijenata nad lekarima morali da obezbede mnogo pancira i kaciga za svoje doktore.
Malo nas je prošla ljutnja, uvređenost i poniženost zbog toga što nije odmrznut ovaj čuveni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Svi su kukali, Đelić je cvileo, što mu nije teško, zbog teške nepravde koju nam je nanela Holandija, zbog tamo neke davne afere sa nekim bataljonom. A da se podsetimo šta to beše sa tamo nekim bataljonom. Holanski bataljon nije uspeo da spreči i nije učinio dovoljno da spreči masakr, genocid u Srebrenici, koji predsednik Tadić ovih dana zove – poznatim srebreničkim slučajem ili tragedijom. Holandska vlada je 2002. podnela ostavku zbog izveštaja svoje komisije po kojoj vlasti snose odgovornost za smrt 7.000 muslimana. Holandska vlada je pala, jer je utvrđeno da je u Bosnu poslala loše obučene snage sa nemogućom misijom. Independent je 2002. pisao o istraživanju koje je sprovela jedna holandska NVO, po kojem je 10 pripadnika tog bataljona izvršilo samoubistvo, a 70 ih je napustilo vojsku zbog nametnutog osećanja krivice. Ko je ovde izvršio i kada će izvršiti samoubistvo zbog nametnutog ili nenametnutog osećanja krivice. Krivice za šta? Za nesaradnju sa Hagom? Pa, što bi rekao Matija Bećković na parastosu Solženjicinu, Hag je osveta, a ne pravda. I podsetio je naš Matija da nam je Solženjicin poručio sa samrtničke postelje da ostanemo na Kosovu, uz svoje grobove.
Nastavlja se raspadanje SRS, demokrate se utrkuju ko će više da pohvali reformsku struju radikala, Tadić već radi na Nikoliću kao svom budućem koalicionom partneru. Ako SPS pukne na sledećim izborima, eto Tadiću proevropske radikalne stranke. Daleko je, jako daleko otišao ovih dana gradonačelnik Đilas. Aleksandra Vučića je opisao kao radnog i vrednog čoveka koji se razume u posao. Vučić je odličan, rekao je gradonačelnik. Pa jeste, samo pored Vučića on može da sija kao zvezda proevropske Srbije.
Ušli smo u onaj žanr u kojem su svi junaci jednaki, i žrtve i dželati, i sve je samo pitanje trenutne podele uloga. Koliko znam, to se zove tragedija, vrlo umirujući žanr, jer se uvek zna kraj. Što bi rekao moj omiljeni srpski fašista – Srbi umiru bez poze, sasvim jednostavno i skoro prirodno.
Emisija Peščanik, 19.09.2008.
Peščanik.net, 19.09.2008.
