Mnogo ljudi u ovoj zemlji smatra da se sa ovom vladom situacija u zemlji stabilizovala, da smo doplivali do obale, a da smo mi, koji se stalno žestimo, samo preterano osetljiv, neurotičan i nestrpljiv svet. Ako je tako, onda da kažem da mi strašno ide na živce rečenica koju stalno čujem – tako je u svetu, i još gore.
Kada kažeš, pa temperatura je šest stepeni, a vi ne puštate grejanje, oni se pozivaju na pravilnik koji ne priznaje hladnoću pre 15. oktobra i samo što ne kažu, a kako je jadnim Eskimima.
Kada kažeš, pa kakva je to zemlja u kojoj je 50 odsto vode koju pijemo neispravno, tolerantni i konstruktivni kažu, pa toga ima i u Azerbejdžanu, a da ne pominjemio da deca u Africi umiru od žeđi.
Kada pomeneš zagađenje u Pančevu ili Boru, oni te podsećaju da postoji i Černobil.
Kada kažeš da zemlja ne može da se nazove demokratskom ako nema nezavisna regulatorna tela, oni ti na mapi pokazuju Severnu Koreju.
Kada kažeš da u prestonom Beogradu nemaš internet, oni podsećaju da su na Kubi tek pre nekoliko nedelja dobili pravo da kupuju komjutere i mobilne telefone.
Kada kažeš, pa ne mogu neonacisti i klerofašisti da terorišu ljude, oni kažu, pa neonacista ima i u Nemačkoj i u Izraelu. Tom zavrtanju mozga nema kraja.
Jeste da svega ima pod kapom nebeskom, ali nikako da čujem tzv. pozitivne primere reakcija država ili udruženja građana na sve te stvari kojih, pobogu, ima svuda u svetu.
Italijanski ministar Butiljone se hvalio svojim seksizmom, ali su mu zato u EU rekli da upravo zbog toga ne može da se kandiduje za mesto u ministraskom savetu. Čuveni vojvoda Le Pen je tvrdio da nemačka okupacija i nije bila tako strašna, ali je zato osuđen pred francuskim sudovima. Gradonačelnik Zadra je na zidu držao sliku Ante Gotovine, ali ga je Sanader zbog toga izbacio iz stranke. Fudbaler Paolo Di Kanio je svoj gol slavio fašističkim pozdravom, ali su ga sportski reporteri naterali da se izvinjava.
Nedavno je francuska vlada dekretom uvela policijsko vođenje dosijea za osobe iz sveta politike, sindikata, ekonomije, ali i za građane koji bi mogli da odigraju značajnu političku, ekonomsku ili religioznu ulogu. Predviđeno je da se dosijea vode za osobe starije od 13 godina. 700 NVO se diglo na noge istoga časa i osnovalo udruženje za borbu protiv ovog dekreta. I niko njihove predstavnike nije pokušao da linčuje ili ih nazove Bin Ladenovim špijunima.
Od 21. februara, ovde je u toku neprestana žurka desničarskih, rasističkih i klerofašističkih organizacija: palili su ambasade, policajca, pretili sudijama usred sudnice, upadali u HO i agenciju BETA, pretili RTV B92, bejzbol palicama lomili džipove fudbalera, maltretirali gej ljude, blokirali saobraćaj u gradu kad su hteli… Zamislite kako bi vam bilo dobro ovih dana u Srbiji da ste ultradesničar i rasista. Nema boljeg provoda od ovoga, to je za taj svet bolji provod i od rata. U ratu ti je glava u torbi, mogu da te uhapse kao ratnog zločinca, a ovde te svi, od šefa države do najistaknutijih članova tzv. nacionalne elite, tretiraju kao osobu čija politička uverenja treba uvažiti i zaštititi od evroslinavaca koji, kao što je poznato, idu okolo sa noževima u zubima i terorišu tu nezaštićenu manjinu.
Kao veoma uplašena manjina oseća se i Slobodan Antonić, koji u poslednjem intervjuu za neki opskurni list kaže – kada je proglašena nezavisnost Kosova probuđena je silna nacionalna energija koja je loše iskorišćena. Ona je morala biti upotrebljena da se obrazuje vlada nacionalnog spasa koja bi afirmisala nove nacionalne vrednosti… Prvi pokazatelj kulturnog kolonijalizma je bio sistematsko proterivanje ćirilice. I ja sam pisao latinicom. Mislio sam da je to svejedno. Ali kad sam video kako bojovnici iz Helsinške povelje i Peščanika mrze ćirilicu, shvatio sam da ipak nije svejedno. Mora se makar u toj tački pružiti otpor.
Za 11. oktobar fašisti su zakazali svoj marš. Država ne reaguje. Mi smo na latinici napisali jedan apel kojim se obraćamo nadležnim državnim organima sa zahtevom da spreče ovaj skup i ove organizacije: Stop mržnji i nasilju.
Emisija Peščanik, 03.10.2008.
Peščanik.net, 03.10.2008.
