Na početku ću odmah da vam saopštim lepu vest, pa da završimo sa optimizmom: napolju je lep dan i ima indicija da će proleće stići i u Srbiju.
Već ste čuli za najnoviju sramotu proevropske vlasti, koja je posle jednog telefonskog poziva vladike Irineja, povukla iz procedure sopstveni predlog zakona o borbi protiv diskriminacije. Time je Tadić ili neko s njegovog dvora ponizio sve one koji su učestvovali u pisanju zakona, ljude koji su učestvovali u javnoj raspravi, ministre koji su predložili zakon, skupštinski odbor koji je zakon odobrio, vladu koja ga je predložila. Naravno da je problem osiono ponašanje crkava predvođenih SPC-om, koje misle da smo svi mi njihovo stado ovaca, koje češući se jedne uz druge, runo uz runo, ponizno koračaju za njima, svojim pastirima. SPC, na primer, ima mnogo đubreta u svojoj porti, koje bi morala da očisti pre nego što se usudi da čisti Srbiju od ateista, homoseksualaca i drugih slugu Nečastivoga. Neka SPC ispita koji je božiji izaslanik seksualno zlostavljao decu, koji je božiji izaslanik stekao titulu švercujući robu preko Drine za vreme Miloševićeve blokade RS, koji je vladika završio teologiju za dva meseca, koji je vladika blagosiljao ubice, a koje su vladike bežale za vreme rata iz Hrvatske i Bosne i koji vladika sada obrće pare sa građevinskim firmama.
Vladika Irinej je telefonirao, a pomagali su mu katolički sveštenici, imami i sveštenici evangelističke crkve. Ne znam da li su među njima i oni koji malo-malo pa od OEBSA i SE traže zaštitu kada im pravoslavna mladež ruši bogomolje. Da li će te verske zajednice, koje su se na pitanju zakona o borbi protiv diskriminacije svrstale uz svoju pravoslavnu braću i ekumenski podviknule Tadiću, imati obraza da se OEBS-u i SE i ubuduće obrate za pomoć, iako su ovim gestom pokazali da ih evropski standardi u zaštiti ljudskih prava nimalo ne zanimaju.
I katolička crkva u Hrvatskoj je pokušala da spreči donošenje zakona o borbi protiv diskriminacije, ali je naišla na otpor koji joj je pružila hrvatska država. I katolička crkva u Španiji je pokušala da spreči održavanje časova o seksualnom vaspitanju i gej pravima, ali im je španska država rekla – non pasaran. Dakle, manji problem je ponašanje crkava; problem je ponašanje države. I posle ove sramote, ko je izašao da brani neodbranjivo, da kao krpa očiti svinjariju? Pa potpresednik vlade zadužen za evrospke integracije i ministar nauke, Božidar Đelić. Stvar je veoma jednostavna, kaže on, važne institucije u našoj zemlji su zatražile da se dodatno raspravlja o nekoliko aspekata ovog zakona. Te važne institucije su imale pola godine da se izjasne o zakonu, ali nisu. A zašto nisu, zato što ne žele da sa ostalom marvom diskutuju o bilo čemu, pa ni o ovom zakonu. Oni za sebe hoće posebno pravo da telefonirajući noć uoči početka rapsrave u parlamentu pokažu svoju moć nad šefom države i vladom. Hteli su da demonstriraju silu i uspelo im je.
I zašto nam se obraća ministar nauke, zašto ćuti i krije se kao bedna kukavica ministar za ljudska i manjinska prava, izvesni Svetozar Čiplić. Ako Đelić ima potrebu da brblja kao i obično, zašto nam nije rekao nešto iz svoga resora. Da ga podsetimo, on je ministar nauke i njegovo ministarstvo je nedavno odbilo da sa 2.500 evra godišnje stipendira dečaka koji je na evropskim takmičenjima iz matematike dobio nekoliko prvih nagrada. Odbijen je, jer se ne uklapa u čuveno sveto pismo, pravilnik ministarstva po kojem stipendiju mogu da dobiju samo srednjoškolci, a ovaj dečko je još u osnovnoj školi. I ima nemačko prezime. Sa prefiksom Fon.
Đeliću bi bilo bolje da pogleda najnovije rezultate međunarodnog istraživanja znanja učenika iz prirodnih nauka, po kojima su naša deca ispod proseka u odnosu na svoje vršanjake iz 59 zemalja. Jedna petina naših đaka nije pokazala ni minimum znanja iz prirodnih nauka. Najgore rezultate naši učenici su pokazali iz geografije. Tu su slični ministru Jeremiću. On zna da su samo 54 zemlje priznale Kosovo, ali ne zna kako su raspoređene, ne zna da nas neke od njih okružuju i da se većina njih nalazi u Evropi.
Najbolje rezultate đaci su postigli iz biologije, jer svako naše dete zna šta je VITA MINIMUMA. To je trik kome pribegavaju neke životinjske vrste kada je napolju užasno; one padaju u zimski san i tako sebi produžavaju život. Svesti život na najmanju moguću meru da bi ti što duže trajao, to je lekcija koju su naša deca odlično naučila.
Tadić je bio na biznis forumu na Kopaoniku i izrekao nepojamne gluposti, kao što su – mi trošimo više nego što zarađujemo, siromašni će osetiti veliki nalet krize, ja kao predsednik Srbije sam došao ovde da kao predsednik DS čujem šta misle ekonomisti i ugradim to u politiku svoje stranke. A ja ću kao Svetlana Lukić posmatrati Tadića i čekati nadu, u strahu da ću umreti od smeha, jer je to najgora smrt.
Muzika u današnjoj emisiji:
Emisija Peščanik, 06.03.2009.
Peščanik.net, 06.03.2009.
