Obezglavljeni smo, predsednik se još nije vratio iz Francuske, gde je otišao da resetuje francusko-srpske odnose. Nije baš zadovoljan posetom; Sarkozi je bio prilično hladan i racionalan, a Tadić želi, kako je rekao za Figaro, da uspostavi strateško partnerstvo, kakvo je postojalo pre Prvog svetskog rata. O tome mu je u kolima do Jelisejske palate kratko predavanje održao ambasador Bataković. Sarkozi nije hteo ni da zapeva onu staru  Kreće se lađa francuska sa pristaništa solunska. Možda bi, da je bila tu, Karla Bruni zapevala, a ovako – Sarkozi je samo pričao o tome kako Srbija mora da sarađuje sa kosovskim intitucijama, kako mora da završi saradnju sa Hagom i slične trivijalnosti. Tadić nije stigao da mu se pohvali kako je Le Pen još uvek počasni građanin Zemuna, kako je jedan telohranitelj Alena Delona bio Srbin, kako je Ćurković branio u Pari sen Žermenu, kako Srbi još od pre 1914. vole sve što jhe francusko: francuske parfeme, sireve, vina, a posebno su privrženi francuskom ključu.

Na Jelisejska polja predsednik je stigao sa Pasuljanskih polja gde je prisustvovao nekoj vojnoj vežbi, odeven u novi, letnji  komplet za te prilike: stilizovanu maskirnu uniformu bež boje. Tamo je ponavljao besmislene fraze o našoj miroljubivoj politici, o tome kako nećemo primenjivati silu i opet o tome kako nikako nećemo primenjivati silu. To je kao kada bih vam ja rekla kako nikako ne želim da Anđelini Džoli ukradem muža, jer ne želim da rasturam nečiji brak i da onu silnu dečicu ostavim bez oca.

Priča o upadu bombaša u zgradu predsedništva završila se odvođenjem onog izbezumnjenog čoveka u zatvor. Stvarno mi nije jasno kako to da se sada ne vodi rasprava o predsednikovom obezbeđenju. Kao niko nije napravio propust – pa to se kosi za zdravim razumom. Ko odgovara za predsednikvu bezbednost? Kobre, zolje, ose, BIA ,VBA? Što se mene tiče, Boris Tadić bi mogao da legne na Koridor 10, ali brinem da se predsedniku, instituciji, nešto ne desi. Na današnji dan 1868. u Topčideru je ubijen knez Mihailo Obrenović, na današnji dan 1903. zaverenici su ubili Aleksandra Obrenovića i Dragu Mašin; da ne pominjem 12. mart 2003. A Tadićev dolazak u zgradu predsedništva, dok onaj čovek tamo sedi sa bombama je glup, idiotski i krajnje bahat gest čoveka koji bi i soptsvenu smrt voleo prvo da odglumi, uslika se na državnoj televiziji, a onda mirno ode u večna lovišta. Izlazeći iz studija državne televizije, možda bi se susreo sa onim sadistom od popa iz Crne reke koji se još uvek šeta slobodan i nevezan i gostuje na tzv. javnom servisu, da nam objasni kako je sve to kamapnja protiv vladike Artemija i boga samog. U celom jezovitom događaju u vezi sa Crnom rekom, sve je poganija uloga državnih institucija koje ne reaguju. Policija ćuti i, umesto da Dačić lično ode i zatvori duhovno-rehabilitacioni centar, on se slika sa  srpskom snajom, manekenkom Adrijanom Limom, ženom košarkaša Jarića. Manekenka je tražila srpski pasoš i ministar mora da joj se nađe pri ruci.

Tužilaštvo ćuti i čeka da prođe vreme i da im neko naredi šta da rade, ministar zdravlja je ustanovio da tamo nema nadrilekarstva, a minstar vera izgleda podržava lopatu kao sredstvo duhovnoga rada. Prethodni ministar vera Radulović, DSS duhovnik, popu sadisti je davao donacije.

Vidim da mnogi hvale sinod zato što je na vreme reagovao, pre svih vladika Irinej. Ne bih žurila sa pohvalama. Prvo, kako to da oni nisu znali šta se dešava u Crnoj reci kada se onaj bolesnik od protojereja hvalio po TV i novinama kako primenjuje silu u lečenju? Prinove u sinodu navodno obećavaju promene u crkvi. Posebno se hvali izbor vladike zahumsko- hercegovačkog Grigorija. Kao on je moderan. Jeste, pa baca anateme na one koji ga prozivaju zbog malverzacija. Setile smo se sinoć da smo vladiku Grigorija upoznale na čuvenim tribinama Sabora dveri na Mašinskom fakultetu, gde su se odigravale kleronacionalističke orgije, često predvođene Srđom Trifkovićem.

snimak

Svakakvih ministra u vladi imamo, ali je ministar vera poseban slučaj. Bogoljub Šijaković naravno ni reč nije rekao o Crnoj reci, ovih dana je bacio fatvu na sarajevskog reis ul ulemu Cerića. Sadašnji ministar vera bio je ministar vera i u saveznoj vladi 2001, kao kadar crnogorskog SNP-a. Onda je došao u Beograd, gde ga je ugledala proevropska i modernizatorska DS i postavila ga na mesto sadašnjeg.

snimak

DS je napravila poredak u kome je nemoguće normalno živeti. Ljudi mogu da lažu za taj poredak, da kradu od njega, da ubijaju zbog njega, da umru od njega, ali ne mogu da žive u njemu.

To, naravno, nije onaj užasni Miloševićev poredak, ali i od ovoga se može umreti. Onih osam tona ribe koje su ovih dana umrle u Palićkom jezeru niko nije otrovao, niko ih nije ubio dinamitom; ne, ove ribe su umrle od nedostatka kiseonika.

Muzika u današnjoj emisiji:

Inti Illimani – Llanto de Luna

Melody Gardot – Love me like a river does

Amos Lee – Skipping stone

 
Emisija Peščanik, 29.05.2009.

Peščanik.net, 29.05.2009.

Leave a Reply