Juče je Svetska zdravstvena organizacija, na hitnom sastanku, prvi put posle 40 godina proglasila pandemiju meksičkog gripa. Svetski eksperti malo kaskaju za događajima, mi smo, kaže naš epidemiolog Predrag Kon, još pre mesec dana proglasili pandemiju. Što da ne, neka stoji, ne traži leba da jede. Naši stručnjaci kažu da su spremni da pandemiji uzvrate udarac na svakom mestu i u svakom trenutku. To je lepo čuti, a ako slučajno nije tačno, branićemo se sami, prsa u prsa sa pandemijom, a na našoj strani biće srpski univerzalni lek, bensedin. Za poslednje tri godine, količina antidepresiva koju gutamo povećala se 300 posto. Ja, kao što iz emisije u emisiju možete zaključiti, ne pijem ništa od tih bombonica. Mene smiruje, takoreći umrtvljuje, borba protiv korupcije, borba za očuvanje Kosova, borba za odmrzavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a naročito borba za završetak saradnje sa Haškim sudom.

Duševni mir mi je privremeno poremetila najava Tužilaštva za ratne zločine da će otvoriti preliminarne istrage o mogućoj ulozi medija u podstrekavanju na ratne zločine. Formirana je, kaže portparol tužilaštva Bruno Vekarić, grupa profesora, domaćih i međunarodnih stručnjaka, koja će proučiti da li uopšte ima elemenata krivičnog dela u radu pojedinih novinara.

Kakve su prve reakcije kolega novinara, strah me je da će Svetlanu i mene, umeto Mladića, poslati u Hag, a ako budemo imale sreće, završićemo u ćeliji do Ulemekove. Društvo će nam praviti Teofil Pančić, Pera Luković, Miša Vasić, Boris Dežulović, Željko Bodrožić. Dimitrije Boarov, Ljubomir Živkov, Miša Brkić, Tanja Tagirov…

Prvo, ne razumem čemu tolika histerija. Pa ne može biti sporno, čak ni novoj predsednici UNS-a, da su mnogi novinari obavili najprljaviji posao za Miloševića raspaljujući u ljudima najgore strasti, koje su ih terale u rat i davale im unapred indulgencije za zverstva koja su tamo činili. Nije sporno ni to da se do sada u svetu već sudilo novinarima za slične uloge. Julijus Štrajher, izdavač i urednik nemačkog nedeljnika Štruner, osuđen je u Nirnbergu na smrt, jer je sudsko veće utvrdilo da je objavljivanjem tekstova odgovoran za izazivanje mržnje prema Jevrejima i za postavljanja osnova za holokaust. Međunarodni sud za zločine u Ruandi je osudio trojicu novinara jednog radija i urednika jednog časopisa na kazne zatvora od 12 do 35 godina zatvora, a prošle godine je popularni pevač Simon Bikindi osuđen, jer je svojim pesmama podsticao na genocid u Ruandi.

Naravno, ostaje pitanje na koje će vam narednih dana odgovarati mnogi, da li tužilaštvo ovu najavu može da sprovede u delo. Kako vreme odmiče, meni se posle svake  Vekarićeve izjave čini da od toga neće biti ništa, ali mi onda nije jasno zašto su tu priču uopšte i započinjali.

Vekarić nam je odmah saoštio da se za sada ne razmatra odgovornost političara za podsticanje na ratne zločine. Pisce, akademike i vladike nije smeo ni da pomene. Kaže Vekarić, interesuje nas da li postoji veza između uzroka – valjda misli na nečiju izjavu – i posledice, odnosno na neki počinjeni zločin. Ne znam da li je možda mislio na nešto slično ovome:

Saša i Nataša u Vukovaru (1.03)

Dakle, otkud to interesovanje tužilaštva za novinare-ratne zločince? Nadam se da je razlog prost – tužili smo izvršioce, a sada je red da počnemo da gonimo i podstrekače na zločin, pa da počnemo od novinara. Zašto i ne bismo, pa milioni ljudi su svedoci onoga što su ti Miloševićevi psi radili 90-ih. Zašto bih sumljala u najbolju nameru ljudi iz tužilaštva koji su, često uprkos vlastima, optuživali NAŠE za ratne zločine? Pošto ja u svemu volim da vidim najgore, tako mi je najlepše u životu i radu, da razmotrimo i neke druge mogućnosti. Pokrenuli su ovu priču koja će zabaviti medije, a time i građane, danima, i niko se neće pitati – pa dobro šta to bi sa suđenjem za ubistvo braće Bitići, sa čijeg su se suđenja povukli i članovi porodice Bitići i Nataša Kandić koja ih je na tom procesu zastupala. A povukli su se jer tvrde sa razlogom, da se sudi samo nekim pomagačima koji su imali sporednu ulogu, a da nisu optuženi ni neposredni izvršioci, ni naredbodavci. A ako sam još više baksuz, pomisliću da priča o novinarima služi i da se ne zapitamo šta bi sa procesom za zločin u Suvoj Reci, sa već poslovičnim i besramnim poništavanjem presuda od strane VSS.

Neko će reći da nisu važni motivi, da je važno da se sudi tim novinarima i novinarkama, ili da se makar malo zaplaše ti pacovi koji su se šetali po ratištima, a sada se šetaju po centru Beograda ili Dedinju, gde su kao nadoknadu za podmazivanje ratne mašinerije dobijali stanove.

Na ovu temu ne znam da mislim, viđale smo te KOLEGE u Vukovaru, Borovom Selu, Sarajevu, Gradiški, i znam samo da im želim mnogo gore nego najbolje tužilaštvo za ratne zločine.

Muzika u današnjoj emisiji:

KD Lang – I dream of spring

Madeleine Peyroux – Love And Treachery

Emisija Peščanik, 12.06.2009.

Peščanik.net, 12.06.2009.

Leave a Reply