Obezglavljeni smo, cela vlada je na ekskurziji u Rimu, o nama se brinu Jovan Krkobabić i Slavica Đukić-Dejanović. Manično jurcanje po svetu, koje se zove ofanzivnom spoljnom politikom, zamena je za potpuno odsustvo ideje šta da se radi unutar zemlje – osim da gušiš slobodu medija, plašiš ljude apokalipsom zvanom virus H1N1 i da svim metodama pokušavaš da sprečiš kosovske Srbe da izađu na lokalne izbore u nedelju.

Živeći iz dana u dan u ovom bunilu, pokušavajući da sačuvamo zdrav razum, počeli smo i sami da minimiziramo opasnost koja nam preti od ovih ljudi, doduše ne toliko strašnih i mračnih kao što su bili u vreme Koštunice. Ali i oni u istoj meri ne priznaju stvarnost i preko medija prave sliku sveta u koju su i sami poverovali, u kojoj je sve pod kontrolom.

Onda ugledaš lica predsednika i većine ministara i na njima vidiš paniku. Izgubili su se u lavirintu koji su tako sistematično gradili, a mrvice za sobom nisu bacali. Počeli su da lažu čak i Ruse – lažirali smo za desetak milijardi stanje na završnom računu NIS-a i sada Gasprom može da ih naplati tako što će nam podizati cene benzina i gasa, ili će nas hvatati po ulicama i uzimati nam krv i vaditi vitalne organe i prodavati ih, ne bi li nadomestili minus od 8, 9, 10 milijardi dinara.

Naš predsednik je Putinu prodao ciglu, doduše za male pare, ali ga je slagao da mu prodaje zlatnu polugu. Vladajuća kasta nam je prepuna lopova, lažova, ali i poremećenih ljudi, što niko ne govori, navodno nije politički korektno. Pa pogledajte slike iz skupštine, gde poslanici sede sa maskama na licu i turšijom na stolu. Nešto ozbiljno nije u redu, neprijatno je to gledati i saučestvovati u nečijim duševnim patnjama.

Neprijatno je pogledati i fotografiju ministra spoljnjih poslova, koji je uvežbao neki čudan, zazoran naklon pred sveštenicima, juče se čudno naginjao prema Amfilohiju Radoviću tražeći blagoslov Svetog Sinoda uoči posete delegacije Srbije Vatikanu. Stvarno ne razumem tog samozadovoljnog glupaka, šta ima da traži od Amfilohija blagoslov, kada je njegov šef Tadić u državnoj poseti Vatikanu. On neće pozvati papu da poseti Srbiju, jer je SPC rekla da je za to rano, da je naš narod još uvek ljut na sve pape, od prvog do poslednjeg. Tadić je otišao u Vatikan da se slika za svoj porodični album i da odgovori na pitanje zbog čega je SPC-i vraćena imovina, a katoličkoj nije.

I dok se Jeremić klanja Amfilohiju Radoviću, a Tadić kome god stigne, njihovi emisari na Kosovu plaše Srbe koji su pokazali nameru da u nedelju izađu na lokalne izbore. Tim izlaskom oni bi dezavuisali diplomatske napore Srbije i to na samo korak od presude Međunarodnog suda, koja treba da nam otvori još jednu šansu da vratimo Kosovo pod okrilje Andrićevog venca.

Ljudi sa Kosova nam javljaju o bombi koja je bačena na kuću Srbina kandidata na lokalnim izborima, o tome da će svi koji izađu na izbore biti suspendovani sa radnih mesta koje finansira srpska država.

Ovim nesrećnicima se čini da će sprečavanjem ljudi da izađu na izbore izdejstvovati još neko vreme koje, naravno, radi za nas. Misle da je dovoljno da Kosovo prozovu Kosmet, pa da zauvek bude naše. To je odličan primer magijskog mišljenja. Stari Egipćani su tako ljudima davali dva imena, jedno malo koje je svima bilo poznato i jedno veliko, tajno, koje se nikome ne govori.

Magijska kvaka 22 pala je na pamet i direktoru JAT-a, čiji sam avion na aerodromu u Ljubljani prekjuče čekala skoro pet sati. Menadžer se dosetio da bi JAT trebalo nazvati Air Serbia ili Serbian Airways i da će time biti rešeni svi problemi. Obećao je da će svaki sledeći avion koji budemo kupili nositi ime jednog grada u Srbiji, dakle, biće sve u redu kada budemo leteli Air Vlasotince ili Kuršumlija Airways-om.

Muzika u današnjoj emisiji:

Lykke Li – I’m good, I’m gone (live)

Melody Gardot – Your heart is as black as night

 
Emisija Peščanik, 13.11.2009.

Peščanik.net, 13.11.2009.

Leave a Reply