Stranka Borisa Tadića je proslavila 20-ti rođendan, vlasnik vladajuće stranke Srbije je rekao kako njegovu partiju ne čine samo njeni članovi nego i oni koji je podržavaju, pa i oni koji je kritikuju. Što će reći – svi smo mi pomalo tadićevci, pa sam i ja, tako da se osećam pozvanom da kažem svojima šta mislim. Da počnemo od priredbe koju je Tadić priredio, malo toga se videlo, u kadru su dominirali socijalisti, svi osim opravdano odsutnih Miloševića i Dačića, koje je zamenjivala Maja Gojković; bili su tu ambasadori, pevači, glumci, sportisti i premijer u bekstvu, Mirko Cvetković – u stvari, sastav na proslavi 20-ogodišnjice stožerne stranke zemlje koja se davi u problemima je skoro u glavu bio isti kao onaj na premijeri Kose. Bilo je dovoljno da novokomponovani proevropski džet set pređe reku i postane lider demokratizacije i modernizacije zemlje.

Dragoljub Mićunović je najpre pozvao demokrate da aplauzom pozdrave prisutnu Demokratiju, a onda je Tadić dobio reč… Objavio je mir svima, a rat kriminalu, po 16 put je odlučnim glasom rekao kako će da počisti Srbiju od kriminala; mogao bi da unese malo novine i da kaže to, na primer, kao Putin, koji je upotrebio metaforu ruskih kriminalaca – baciće ih u vece šolju i pustiti za njima vodu – ili je to beše rekao za Čečene…

U svakom slučaju, Tadić je kotrljao one glupe rečenice kojima se valjda zabavlja dok grgolji perući zube: demokratija će pobediti, Jelena Janković će pobediti Kuznjecovu i time pokazati da je DS državotvorna stranka koja definiše magistralne puteve, naročito koridor 10. Možda taj čovek i njegovi samuraji i samurajke nisu toliko ograničenih sposobnosti, ali mi onda nije jasno zašto bi ikome bilo u interesu da se prikazuje glupljim nego što jeste; zašto svaki put kada ih slušamo moramo da sprovedemo operaciju samodegradacije da bi izdržali do kraja njihovih rečenica.

Sve što je dobro u demokratiji se u Srbiji pretvorilo u najboljem slučaju u svoj bedni odraz, a u najčešćem slučaju u karikaturu; doprinos slavljeničke DS tome je ogroman – oni su doprineli tome da se demokratija shvata kao sloboda da radiš šta hoćeš – ako možeš. Verovatno je Tadić u pravu kada kaže da će njegova stranka pobediti i na sledećim izborima, da su oni neka vrsta glasnika budućnosti. U tome ima nečeg olakšavajućeg i jako, jako depresivnog. Ta stranka, a sa njom i ova zemlja, ličiće na plankton, na ono mikropskopsko skoro Ništa – nije ni životinja, nije ni biljka, ne može samo da se kreće, vetar i talasi ga guraju čas prema obali čas prema pučini, ukratko – plankton nema svoju volju, nego se kreće u smeru najmanjeg otpora.

Prošle su godine velikih događaja, tragedija u našem slučaju, i sada, kako kaže jedan moj prijatelj, dolaze godine davljenja u plićaku… Možda, možda je to moj lični problem, koji je onda nepristojno da delim sa vama, što je meni ta plitka voda u stvari površina jezera u čijim dubinama je neugašeni vulkan.

Naizgled nema ničeg novog, samo je izgleda najbliži saradnik ministra policije povezan sa najgorim kriminalcima, samo predsednik u šetnji Kineskim zidom ugovara neke poslove – pre neki dan smo sa Kinezima potpisali predugovor za posao vredan 1,2 milijarde, za obnovu površinskog kopa nekog rudnika. Kinezi neće postavljati uslove kao ovi iz evropske banke koji nas kinje zbog Roma. Kinezi su tolerantniji – svake godine im pogine po 3000 rudara i ništa, posao ide dalje… Prelazni trgovinski sporazum je stupio na snagu, ali ništa ne vredi, nemamo ništa kvalitetno za prodaju; vlada je već prekršila sporazum sa MMF-om i za plate zaposlenih u administraciji izdvojila 120 miliona evra više nego što je dogovoreno; od 133 zemlje mi smo na 130. mestu po efikasnosti antimonopolske komisije…

Još u helenističko doba ljudi su se pozdravljali rečenicom -šta je novo – u njoj je sadržana strast za novinom, inovacijom; neki filozofi tvrde da društvo u kojem čovek ne može da započne dan sa – šta je novo – više nije zapadno.

Jedan prijatelj Vesne Rakić-Vodinelić na to pitanje je odgovorio – hvala bogu, ništa…

Muzika u današnjoj emisiji:

Jim Tomlinson & Stacey Kent – Jardin D’Hiver

 
Emisija Peščanik, 05.02.2010.

Peščanik.net, 05.02.2010.

Leave a Reply