Osvane nekada divan dan kao što je ovaj, nekome će se od jutros roditi dete, neko je dobio na ostavinskoj raspravi stan od 100.000 evra, neko je doktorirao, neko je saznao da mu je tumor benigni, neko se prvi put poljubio, ali to ne menja sliku zemlje u kojoj živimo, država i društvo nam se raspadaju i nema ko da povuče ručnu kočnicu.

Političari mahnito jure po zemlji i svetu simulirajući državnike, ministar trgovine se sreo sa nekom egipatskom političarkom i odmah saopštio da je egipatska kompanija zainteresovana za Telekom, Dinkić opet najavljuje 200.000 nečega što će se proizvoditi u Kragujevcu, raspoređuje državne agencije i ministarstva po srpskim gradovima koji će u cilju decentralizacije dobiti, kako je rekao, i fensi kafiće, Đelić više ne sme da pominje datume ulaska Srbije u EU pa se gađa sa 800 milona evra koji će narednih godina država uložiti u nauku, posebno u razvoj kvantne fizike i teorije relativiteta, ministar zdravlja uzvraća udarac novinarima i preko svoje kaskaderke, državne sekretarke, piše kodeks koji preti giljotinom svakome ko je bezobrazan prema zdravstvu, tj. njemu i stvara mu duševne bolove od kojih će se operisati u klinici Beti Ford.

Predsednik Tadić je ovih dana oborio nekoliko zakona fizike, uspeo je da u istom času bude na dva mesta – da gleda policajce kako se valjaju po travi demonstrirajući mu borbu protiv organizovanog kriminala, da armiji od 3.500 naučnika priča o značaju nauke, da im ponovi ono što mu je rekao ministar Boža da je Srbija naučna zvezda u usponu i da se u pauzi ove konferencije odbrani od napada da je i on kriv za onaj satelit.

Predsenik se ove nedelje obratio i seljacima i radnicima na kongresu nekog sindikata i naprednoj inteligenciji u Sava centru. I pored svih svojih i tuđih poslova koje je radio za naše dobro, preporučio se i za plavog šlema koji će miriti nerazumne Slovence i Hrvate. Mahniti predsednik, u stvari, vidi da nešto nije u redu, i pokušava da raspadanje spreči dužinom brbljanja fraza na različitim tačkama Srbije i pređenim kilometrima, u čemu se opasno približava talonu mahnitosti, Vuku Jeremiću.

Samo kada imate snage i vremena da pažljivo pratite medije, i saberete to što ste u jednom danu videli i čuli, da ne pominjem ono što ste živeli, hvata vas jeza, ne samo od količine naopakih i nastranih poteza ljudi koji vladaju, nego od toga što je jasnije nego ikada da je to od čega se plašite, sačinjeno od iste, sveprisutne tvari, samo se ponekad zove satelit, nekada poplava, nekada of šor kompanija, nekada koncert Miroslava Ilića u bazi Jug, nekada reforma pravosuđa, nekada platani, a nekada decentralizacija Srbije. Zato što nam se taj alijen naselio u ceo organizam, pitanje je kako je moguće izbaciti ga, a preživeti, izgleda nikako.

Sad će neko reći da nije sve tako crno, nije, naučnici su otkrili da ni crne rupe nisu tako crne, da isijavaju, odnosno da gravitacioni kolaps nije konačan i nepovratan kao što se do skoro mislilo. Ako neki čovek, Srbin na primer, padne u nju, masa crne rupe se povećava, ali se energetski ekvivalent tog Srbina vraća svemiru u obliku radijacije. Tako će u nekom smislu, Srbin biti recikliran, može se reći i besmrtan, ali to će biti poprilično jadna vrsta besmrtnosti. Jedino svojstvo čoveka-srbina koje bi bilo sačuvano bile bi njegova masa i energija, ali duše i tela ne bi bilo, ni za lek.

Muzika u današnjoj emisiji:

Ben Sollee – I Can’t

Ljubomir Živkov – Ranila Milka slavuja

Sade – Long Hard Road

Nitin Sawhney – Same Song

 
Emisija Peščanik, 28.05.2010.

Peščanik.net, 28.05.2010.