Počela je jesen, to se vidi po plastičnim kesama kojima košava kiti drveće, po čoporima pasa koji se šetaju gradskim ulicama, po svakodnevnom smenjivanju raznih štrajkača pred vladom Srbije, po već tradicionalnom pokušaju da se u Beogradu organizuje parada ponosa. Ista država koja je prošle godine svojim nečinjenjem sprečila paradu, ove godine se ponaša kao njen glavni organizator. Postoje samo dva objašnjenja za ovakav zaokret. Prvi je da su Dačić, koji će u nedelju sa 5000 policajaca štititi paradu, Čiplić koji nas poziva da se pridružimo paradi, Tadić koji organizovanje parade smatra dijamantom u svojoj demokratskoj kruni – da su oni u međuvremenu otkrili da su homoseksualci, ili da, pošto su pred Međunarodnim sudom pravde izgubili Kosovo i tokom noći morali da promene predlog rezolucije o Kosovu u UN, oni moraju pod hitno da ostvare makar jednu pobedu, na primer da dobiju kandidaturu za EU. Da bi se pokazali kao dobri Evropljani, oni moraju da, između ostalog, dozvole paradu ponosa.

Ali zato ima ko da čuva biće i guzu srpskog naroda – mitropolit Amfilohije Radović, koji je juče po homoseksualcima prosipao sumpor, pretio im ognjem Sodome i Gomore, nazvao ih nasilnicima i klovnovima koji su izgubili moralnu i duhovnu ravnotežu. Logično je da će vladike, baš kao i katolički biskupi biti protiv homoseksualaca, ali ovako neuračunljivo ponašanje nije uobičajeno među božijim izaslanicima. Prošle godine je sumpor sipao vladika bački Irinej, ali sada se pred ustavnim sudom u raspravi o zakonu o crkvama pozivao na evropske zakone. Ove godine je tu Amfilohije koji je kletve vežbao 90-ih kada je kleo Miloševića što je, pod pretnjama sa zapada, uveo sankcije bosanskim Srbima („Neka je prokleta, tri puta prokleta ruka koja se pravi da ga se rat ne tiče“), Biljanu Plavšić je nazvao Kosovkom devojkom koja čuva našu dušu i koja je krenula svetosavskim putem, majku Radovana Karadžića ispratio je na onaj svet toplim rečima u znak zahvalnosti što je srpskom narodu podarila sina Radovana, a duša hrišćanska mu se naročito veselila nad kovčegom Zorana Đinđića.

Na pretnje i govor mržnje mitropolita povodom parade ponosa, država ni na koji način neće reagovati – oni ne reaguju sve dok njima ne zaprete Sodomom i Gomorom. Uzgred, mitropolit ima Sodomu i Gomoru u sinodu i saboru i bilo bi mu pametnije da nekim svojim kolegama ne okreće leđa. Ovih dana je novoustoličeni patrijarh pozivao sve strane na Kosovu na mir – zanimljivo je kako crkveni velikodostojnici pozivaju na mir samo kada su slabiji. Tako je bilo i za vreme ratova devedesetih: mnogi od njih su huškali na rat, a kada su Srbi počeli da ga gube, isturen je patrijarh da poziva na mir i ljubav. I sada se vladike dele na dobre i loše policajce: patrijarh deli naforu, a šef egzorcista Amfilohije – sumpor.

Vidim jutos na televiziji predsednika kako u rukama drži ašov, sadi neko drvo. Tu i treba da radi, u gradskom zelenilu. Šta je taj čovek izgovorio na obeležavanju 10-godišnjice 5. oktobra: izvojevali smo pobedu nad organizovanim kriminalom, postali smo zemlja u kojoj vladaju demokratske institucije, poštuju se, do bola, ljudska prava, pravna država peva Odu radosti… Onda je otišao u Kazahstan kod svog prijatelja Nursultana Nazarbajeva koji hoće da menja tokove reka i uvede novu svetsku valutu. Ne sumnjam da će i Nazarbajev uskoro dobiti spomenik u Beogradu, kao i tata od sadašnjeg predsednika Azerbejdžana.

Znači, vodeći ljudi ove vlade posećuju sultanate, kneževine i diktature, a nestašicu mleka rešavaju donošenjem uredbe o tome ko i koliko mora da proizvede dugotrajnog mleka, što će dovesti do nestašice jogurta. Vlada je namirila dugove toplana koje koriste gas, ali su nadrljali građani koji se greju na mazut. Rusi neće da spuste cenu, a uvoz je zabranjen. Sada će se srpski narod deliti na one koji vole mleko i one koji vole jogurt, na one koji se greju na gas i na one koji se greju na mazut…

Opet imam smetnje kada vidim predsednika, a onda kažem sebi – pa dobro, čovek ne vidi ono što ja vidim. Poznato je da u bilo kom okruženju da otvorimo oči, vrsta objekata koje vidimo zavisiće od onoga ko ih gleda. Na primer, ako se na livadi nađu lovac, botaničar, ratar i lovac, ovaj poslednji će videti prepelicu, botaničar cveće, a ratar da livada nije poorana, da na njoj ne rađa ni žito, ni mleko, ni gas. E, ja sam seljanka koja to vidi, a predsednik nam je botaničar. Mislila sam da je njegov nadimak Bota skraćenica od Boris Tadić, a u stvari je to skraćenica od – botaničar.

Muzika u današnjoj emisiji:  The Whitest Boy Alive – Done With You

 
Emisija Peščanik, 08.10.2010.

Peščanik.net, 08.10.2010.

Leave a Reply