„Ubuduće ne isključujemo nijednu koaliciju (osim one sa desničarskim populističkim i ekstremnim partijama)“. To zvuči kao nešto što se podrazumeva, međutim nije tako. Na ovu rečenicu sa konvencije SPD-a u Lajpcigu dugo smo čekali. Ona može da postane značajna u narednim godinama. SPD se otvara za savez sa Linkeom. U bliskoj budućnosti moglo bi da se dogodi ono što je do sada izgledalo nezamislivo: levičarska vlada pod socijaldemokratskim vođstvom.
Da li je to samo pretvaranje poraza u pobedu? Ne pamtim kada se vođstvo SPD-a sa toliko lakoće oduprlo iskušenjima vlasti, kao u poslednjih nekoliko dana.
SPD je nedavno ostvario svoj drugi najlošiji izborni rezultat od postojanja republike, ali je njen predsednik, Sigmar Gabriel, povukao prave poteze. On je dobar igrač. Morate to biti da biste svoju partiju vodili u pravcu velike koalicije, dok pripremate savez sa Linkeom. Namignuti desno, skrenuti levo. To nije paradoks, to je mudro.
„Moramo to da uradimo“, objašnjava generalna sekretarka SPD-a Andrea Nahles za Spiegel, „nema više oklevanja, sada moramo da radimo“. Sada je idealan trenutak da SPD promeni kurs. Upravo sada dok traju pregovori za novu koaliciju.
Gabriel i Nahles su izvukli ispravne zaključke iz poslednjih izbora. Izvesno je da u Bundestagu postoji većina za crveno-crveno-zelenu koaliciju, ili za C2Z, kako je u međuvremenu nazvan ovaj projekat. Ali su svi svesni da je apsolutna većina od samo četiri glasa nedovoljna za stabilnu vladu koja bi izdržala pun mandat. Međutim za dve godine, posle promene vlade, ova tanka većina bi bila sasvim dovoljna.
Dakle, Gabrielova računica izgleda ovako: prvo se parkirati u velikoj koaliciji, na pola mandata srušiti ovu nepoželjnu vladu i sa levičarskom većinom postati kancelar, a onda posle dve godine izaći na izbore i pobediti. Jasan i dobar plan. Unija je nemoćna. Jer šta može da uradi? Da se nada uskrsnuću FDP-a?
Izgleda kao da se Angela Merkel pomirila sa svojom sudbinom. Kao da se uopšte ne vode koalicioni pregovori. Kada je kancelarka nedavno u Erfurtu ljutitom podmlatku svoje partije pokušala da objasni veliku koaliciju kao „najvažniji projekat u naredne četiri godine“, navela je „inkluzivne zakone za hendikepirane“ i „školske savetnike za izbor karijere“. Sigmar Gabriel i Hors Seehofer, predsednik CSU-a, nude daleko više od toga.
Gabriel uvodi epohalnu promenu. Ona je početak kraja podela na levici. U godini velikih jubileja, SPD se seća Bebela i Brandta. Ali možda će ova godina označiti kraj sukoba među braćom, koji traju od Liebknechta do Lafontaina. Neće biti lako progutati svoj ponos.
SPD već odavno nije velika narodna partija koja ujedinjuje sve levičarske snage, ali je dugo odbijala da to prizna. Borila se da pronađe svoju ulogu, identitet, mesto na političkoj sceni i dostojan zadatak. Sada je odgovor blizu. Od tri levičarske partije SPD je najveća. Desno su građanski Zeleni, levo je socijalistički Linke, a SPD u centru i igra ulogu pomiritelja.
Baza SPD ne želi veliku koaliciju. I u pravu je. Ali trebalo bi da se seti dijalektike levičarskog razmišljanja i da glasa za ovu koaliciju, jer put do levičarske vlade vodi preko saradnje sa Angelom Merkel. Baza bi otvaranje ka Linkeu trebalo da uzme kao obećanje i da partijsko rukovodstvo podseća da ne odugovlači sa njegovim ispunjenjem.
Spiegel, 18.11.2013.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 19.11.2013.
