U buci u halabuci u medijima – i onoj s crkvenih amvona – zapis ovaj će biti sumoran i umoran kao što je i sve u palanci.

I mnogo i neće biti božićni, jer još nema saglasnosti u kojoj od crkava je dom svoj našlo ono Dete što je svetu objavilo poruku mira i ljubavi. A crkava i hrišćanskih denominacija ima ravno – to tvrdi francuski akademik Jean Delumeau – 33.800 na broju. Upravo tako stoji u najnovijoj knjizi. I sve se glože i kunu i proklinju i tvrde da je čudesno Dete kod njih. Ponavljaju u Beogradu da je Dete Isus rođeno u Vitlejemu – ne, rođeno je u bednom selu Nazaretu. Etnolozi su davno zapazili jednu sintagmu koje u drugim jezicima nema i ima je samo u srpskom jeziku. I čudesno je lepa – od Božića do Bogojavljanja svi su „dani nekršteni“: sve dok ga majka Marija i tetka nisu odnele u jerusalimski hram. I još kaže se – i veruje u Srbalja – da u te dane valja biti oprezan i znati šta raditi i kako.

Ostavimo sve to, pa i ljupku sintagmu koja je opomena jednoj uveliko umornoj civilizaciji – pozabavimo se mukom našom svagdanjom.

Ko o čemu, a mi kao onaj Amfilohije sve o jednom istom. Ali ne kunemo mi, već se prisećamo. Započeo je važan posao ugledni advokat beogradski S. Popović. Da se nađu svi učesnici i politički saučesnici groznog ubistva doktora Z. Đinđića i da se izvedu pred sud. Ide to nekako no ne ide kako valja – obećali su tužioci da će biti čak i predkrivičnog postupka. Videćemo – držimo stegnutu pesnicu, ali kako nam je i gde smo i kako smo, daj bože da to krene. Bila bi to uteha porodici pokojnog Đinđića i odušak za Srbiju. Umornu od svog zla, jednako kao i zla „inoplemenika“, kako danas kažu. Bilo je to jednom, i ne daj bože da opet tako bude: kada su davne 1903. crnorukci za račun kneza Karađorđevića raskomadali kralja i kraljicu, nad Srbijom se nadvio crni oblak sumnje. Sve znamo, pa i to kakvu je ulogu u tom činu odigrao prvosveštenik SPC po imenu Inokentije no bilo je ljudi – gde su danas? – koji nisu ćutali i zahtevali su istragu: Milan Novaković je u Beogradu 1905. osnovao Društvo za zakonito rešenje zavereničkog pitanja koje je ubrzo imalo 700 članova. Nikako išlo nije – i kralj i njegova dična radikalija radili su svoje. Profesor univerziteta Živojin Perić je zahtevao istragu i sud. I ništa od toga nije bilo – godine 1907. onaj Milan Novaković je bio zadavljen u Glavnjači. Oglasila se i Berta Sutner u prilog vođenja istrage – ona je dobitnica Nobelove nagrade za mir. Zapisnici o tome – i javne publikacije – su stotine strana i ništa – radikalija je činila svoje. Danas po neko promuca o predlogu i podnesku doktora S. Popovića, ali šira javnost ćuti – ćute pisci i akademici iz dične SANU, ćute u Crkvi. Ozbiljni pravnici međutim znaju još i ovo: nije kasno da se procesuiraju i crnorukci iz 1903. – to je smisao prava i pravde – a tek ovi iz Miloševićevog vakta. Ne tvrdimo da ništa neće biti od inicijative S. Popovića, ali kako smo i kako nam je, bojimo se. Dok se ne oglase mnogi koje čekamo.

Možda će nekršteni dani potrajati u Beogradu – a zašto ne bi kada su potrajali stotinak godina.

Baš sumorno je u palanci, sumorno i umorno, i to nakon bučno proslavljenog Božića.

 
Zapisi iz palanke,

Peščanik.net, 08.01.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.