U „Državi i revoluciji“ Lenjin na jednom mestu kaže da je demokratija dobra – „ako je naša“. Inače je potrebno posegnuti za nasiljem. Zanimljivo je da već neko vreme jedan broj komentatora, a i poneka stranka, opravdavaju upotrebu nasilja kao sredstva da se sruši današnja vlast analogijom sa promenom režima 5. oktobra 2000. Lenjinu bi, međutim, razlika bila jasna.

Ako možete da osvojite vlast na izborima, demonstracija moći je potrebna samo ako vlast ne želi da prihvati rezultate izbora. Tako je bilo 1996-1997, a tako je bilo i 2000. Tako, međutim, nije sada. Moguće je da oni koji su posegli za nasiljem pre neki dan na ulicama Beograda ne mogu da nađu stranku koja bi ih predstavljala, što bi trebalo da ih motiviše da takvu stranku osnuju ili da probaju da neku od postojećih preuzmu. Nasilje koje koriste se može razumeti samo neolenjinistički – demokratija ne zadovoljava jer nije naša.

Ako je tako, komentatori koji ih podržavaju i opravdavaju verovatno znaju da se sa idejama kojima se rukovode ovi koji posežu za nasiljem ne mogu dobiti izbori. Jer je potrebno pridobiti većinu, a ona je, po svemu sudeći, na drugoj strani. Usled toga potrebno je nametnuti se toj većini. To, međutim, zahteva mnogo ozbiljnije revolucionarne sposobnosti, a i tada bi još trebalo da i okolnosti idu prevratnicima naruku. Lenjin je znao da upotreba nasilja smanjuje podršku, ali on njoj nije ni težio jer nije očekivao da će „demokratija biti naša“. Oni koji su došli na vlast pre deset godina imali su većinu na svojoj strani.

Ništa od ovoga, naravno, nije nepoznato. Dovoljno je samo upitati se koliko je revolucija uspelo u demokratskim društvima, pa shvatiti grešku neolenjinista.

Blic, 13.10.2010.

Peščanik.net, 13.10.2010.

LGBTQIA+

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija