Da bi se o problemu nelikvidnosti valjano raspravljalo, potrebno je taj problem razdvojiti od nesolventnosti. Ukoliko je potrebno pozajmiti novac da bi se finansirale obaveze, jer se neki prihod očekuje u budućnosti, to je problem likvidnosti i to je jedan posao kojim se bave banke. Ako, opet, one sve zajedno imaju isti taj problem neusklađenosti obaveza sa prihodima, likvidnost finansijskog sistema obezbeđuje centralna banka. Problem nelikvidnosti, moglo bi se reći, možda paradoksalno, zapravo ne postoji. Tome da ne postoji služi finansijski sistem sve zajedno sa centralnom bankom.

Nesolventnost je nešto drugo. Uzmimo da se traži pozajmica, a da je praktično izvesno da se neće moći vratiti. Jer, na primer, očekivanih prihoda nema ili će biti manji nego što je potrebno da se namire troškovi, uključujući i troškove finansiranja duga. Ako je tako, tada banke i centralna banka ne mogu da pomognu jer dugom pokrivati dug nije rešenje – to samo vodi neodrživoj piramidi dugova. Nesolventni poslovi se moraju, na jedan ili drugi način, obustaviti, finansijski inženjering ne pomaže. Kada se kaže obustaviti, to je potrebno tumačiti u pozitivnom smislu: sredstva koja su zarobljena u nekom nesolventnom preduzeću se oslobađaju kako bi bila upotrebljena u nekom profitabilnom poslu.

Sa kojim se problemom suočava srpska privreda? Po onome što se može zaključiti na osnovu neplaćenih računa, neizvršavanja poreskih obaveza i nenaplativih potraživanja banaka, ono što se u štampi naziva problemom nelikvidnosti jeste u stvari nesolventnost i to, po svemu sudeći, praktično privrede u celini. Tu centralna banka i poslovne banke ne mogu ništa da pomognu, a ne može ni spremnost države da zajmi u ime privrede. Potrebno je prilično sveobuhvatno, da to tako nazovem, preusmerenje privrednih aktivnosti. Za to je potrebno nekoliko godina upornih reformi.

 
Blic, 11.01.2012.

Peščanik.net, 11.01.2012.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija