Something Is Killing Children #9, ilustracija: Golden Apple
Something Is Killing Children #9, ilustracija: Golden Apple

Kako sada stvari stoje – srpski nacionalisti/tradicionalisti/konzervativci menjali su Kosovo za Paradu. Nismo se tome od njih nadali, ali je tako ispalo. U zamenu za ono što hoće dobili su ono što neće. Ako već ne mogu dobiti Kosovo, a ne mogu, onda barem neka nemaju ono što ne žele. Tako su dali nešto za ništa, jer su ništa u stvari i hteli. O, kako je velika ljubav za Kosovo: tako velika, brzo se rastočila u mržnji prema pederima (nije ružna reč).

Svaki srpski nacionalista/tradicionalista/konzervativac mora se zapitati: šta bismo mi bez pedera? Da nema pedera i njihove parade, kako bismo se tešili za gubitak Kosova? Ovako, zabrani se Parada i srpski obraz svetli i bez Kosova. Pederi su temelj srpskog identiteta. Srbi mogu izgubiti sve, ali ako zabrane pederima da šetaju, sačuvali su identitet. Ako su se pederi umorili od napornih organizacija svoje parade, mogli bi Srbi da ih zamene, njima je ta parada važnija nego pederima.

I to ne jednom godišnje, kao do sad, nego jednom mesečno ili jednom nedeljno, po potrebi. Ništa ne čuva i ne obnavlja kolektivni identitet Srba kao demonstracije protiv Parade i njena zabrana. Srbima se čak i doslovno tako kaže: nećete imati ništa, ali zato nećete imati ni Paradu. Oduševljeni Srbi pljeskaju. Dobro, nije baš tako bilo. Srbima se reklo da je kriza velika, da rat kuca na vrata i da zato neće biti ni Parade. Srbi pognuli glave, ali u džepu stiskaju figu pederima. Tako malo treba da se Srbin uteši. Šaka pedera.

Ima jedan strip – „Nešto nam ubija decu“. Scenario za strip napisao je James Tynion IV, a nacrtao ga je Werther Dell’Edera. U Sjedinjenim Državama prva sveska stripa pojavila se 2019. Prevod je u Zagrebu objavila Fibra u julu ove godine. „Nešto nam ubija decu“ je tinejdžerski horror. Jedan od važnijih junaka u stripu je dečak – peder. Takav kakav je, uglavnom ne nailazi na razumevanje. Zbog čega je mahom sam i uglavnom uplašen. U strahu zamišlja čudovište. Čudovište se materijalizuje i počne da ubija decu.

Čudovišta pak ubija za to posebno obučena devojka. (Autori kao da su je gradili po uzoru na glavnog junaka izvanredne epske sage „Veštac“ Poljaka Andrzeja Sapkowskog.) Ona je glavna junakinja stripa i zapravo jedina u stripu koja celu priču vuče i ka superherojskom žanru. Ali, ne uspeva da je odvuče sasvim. Svi ostali likovi u ovom crtanom romanu dati su u nižem, realističkom registru. Tako su svi, izuzev devojke, i nacrtani.

U jednom prikazu stripa, naglašava se da su autori napravili uspelu kombinaciju komercijalnog superherojskog i nezavisnog stripa. Izuzev glavne junakinje, za ostale se karaktere kaže da bi mirno mogli da žive i u svetu iz stripova Daniela Clowesa (čitalac se seća nekada popularnog filma „Svet duhova“ iz 2001, reditelja Teryjja Zwigoffa, sa Scarlett Johansson i Steveom Buscemijem u glavnim ulogama; film je snimljen po istoimenom Clowesovom crtanom romanu).

Tynion IV i Dell’Edera vode svoju priču na tri ravni. Jedna je dakle superherojska, druga je realistička, a treća izlazi u susret ljubiteljima teorija zavere. Ovaj potonji, konspirološki rukavac očiti je komercijalni odušak priče. Dečak koga smo pomenuli mogao bi se videti kao glavni junak u realističkoj ravni. Evo zašto nam je on važan i zašto ga pominjemo u kontekstu otkazivanja domaće Parade: ne zato što je peder i što je kao takav izložen poruzi i odbacivanju, nego zato što se za njega vezuju strah i smrtonosno čudovište.

Čudovište nastalo iz dečakove mašte je zapravo projekcija slika koje o pederima kao smrtonosnim nakazama formira zajednica. Takvo ponašanje zajednice, kaže se u crtanoj priči, jeste u stvari smrtonosno, a ne oni koje zajednica stigmatizuje kao čudovišta. Da ne bude zabune, u priči će mnogo više ljudi stradati od nasilja drugih ljudi, nego što će ih pobiti čudovišta. Dobro, ali kakve veze ima ova „petparačka“ priča strave i užasa sa našom Paradom i njenim otkazivanjem?

Nema razumnog objašnjenja zašto su se ovdašnji srpski nacionalisti/tradicionalisti/konzervativci odrekli Kosova da ne bi dobili Paradu. U sferi iracionalnog, reklo bi se da je njihov strah od pedera jači od straha od gubitka Kosova. Ali, to čudovište koga se oni tako mnogo plaše nema nikakve veze sa samim pederima. Sami su ga stvorili i napravili strašnim prema svojoj sopstvenoj meri upravo naši nacionalisti/tradicionalisti/konzervativci.

I sad, kao strašilo, tu njihovu izmišljotinu protiv njih samih može upotrebiti kome god za šta god padne na pamet. Rekli smo, američki horror „Nešto nam ubija decu“ crtana je priča za tinejdžere. To je strip o nesigurnom i opasnom prelasku iz detinjstva u svet odraslih – dakle, o odrastanju. U vezi s tim, posebno, i o tome kako je strašno odrastati kao peder. Ali, u Srbiji govorimo isključivo o već odraslim ljudima, koji sami sebe plaše kao malu decu. Nije tu stvar samo o takozvanoj samoskrivljenoj nezrelosti. Jednostavnije je od toga: oni su naprosto glupi. Jeste, i zli, kao čudovište iz stripa.

Peščanik.net, 30.08.2022.

LGBTQIA+

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)